Ужичка компанија „Први партизан“ окосница привредног развоја Златиборског округа, лидер наменске индустрије у Србији и шире, данас је у свом новом погону на Даутовцу, на Белој Земљи, који ће бити ускоро и званично отворен, обележила 95 година рада и постојања, као и Дан предузећа, 22. новембар, посвећен сећању на више од 120 радника Партизанске фабрике оружја који су на тај дан 1941. године погинули у експлозији у трезорима Народне банке у Ужицу, данашњем Народном музеју. Осим запослених, прослави су присуствовали бројни пословни партнери из иностранства и из земље, генерал Предраг Краљевић, начелник Војног кабинета председника Републике Србије, генерал Славко Ракић, представник Министарства одбране, представници локалне самоуправе, Регионалне привредне коморе Златиборског управног округа и бројни пријатељи компаније. Овом приликом, генерални директор „Првог партизана“ Добросав Андрић уручио је признања запосленима за досадашње постигнуте резултате у раду, а у простору новог погона приређена је изложба посвећена историјском развоју компаније.
Све је почело када је крајем 1927. године, оснивач Јакоб Пошингер у сарадњи са војском и владом Краљевине Југославије преселио своју производњу из Крања у Ужице. После набавке машина погони су били опремљени за производњу ловачких пушака и пиштољске муниције и фабрика је почела да ради 1. маја 1928. године у касарни „Стефан Немања“ у Крчагову. Током прве две године у њој је било запослено 150 радника. „Први партизан“ који се развио на темељима Пошингерове фабрике, данас запошљава око 1.600 радника и без обзира што производња ради у три смене пуним капацитетом, компанија не може да у потпуности задовољи тражњу са тржишта. Из тог разлога, планирана је набавка нове опреме, пре свега у нови погон на Даутовцу што ће пратити и ново запошљавање. Добросав Андрић, који је генерални директор ове компаније више од две деценије, каже:
- Ово је за нас велики јубилеј који нас сврстава међу неколико фирми у Србији по годинама проведеним у активном раду. „Први партизан“ је компанија која се налази у већинском власништву државе, која је присутна на широком светском тржишту, ради, производи, отпрема робу и наплаћује, од тога живи и плаћа све своје обавезе које има. Сталним развојем „Први партизан“ је дошао је у фазу да је највеће земље света, све Америке, ЕУ, бивше југословенске републике, покрио својим производима. У целом свету смо изградили име, поштује се наш бренд што говори и број гостију који је данас са нама. Наш извоз је у просеку 95 одсто од укупно произведених јединица. Овде у новом погону биће смештено комлетирање и паковање спортске и ловачке муниције коју шаљемо целом свету сто посто. Његова изградња започела је пре пет година и завршена је према планираној динамици. Он ће имати велики значај како за запослене, тако и за компанију. У овим просторима који су урађени у складу са највишим стандардима са аспекта безбедности, заштите животне средине и заштите на раду, обезбедићемо много нових позиција за опрему, а то значи да ћемо моћи тржишту да понудимо више робе. У почетку ће овде бити пресељена садашња подземна хала, а у каснијем периоду спремили смо пројекат за имплементацију нове опреме и такао ћемо проширити своје производне капацитете.
У „Првом партизану“ кажу да је нови погон круна рада фабрике у сваком смислу. Уз помоћ државе уређено је 74 хектара територије у власништву ЈП „Србија шуме“ њеним увођењем у грађевинску инфраструктуру. Овај погон ће омогућити производњу додатних 50 милиона метака годишње и он је тренутно скоро потпуно завршен, остало је да се приведу крају послови у вези папирологије и пресели опрема.
„Први партизан“ од оснивања до данас има велики друштвени значај, од процеса индустријализације, модернизације Ужица и ужичког краја. У њему су радиле генерације радника који су томе дале велики допринос. О историјском развоју фабрике говорио је Михаило Топаловић, извршни директор за техничко – технолошке послове и производњу.
- На почетку рада фабрика је производни програм базирала на производњи пушака и пушчане муниције. После Другог светског рата околности на глобалном нивоу и позиција државе допринели су проширење производње и расту фабрике. Првобитни концепт био је да се задовоље домаће потребе војске и полиције, а повећање производње отворило је питање пласмана вишкова. Између 1975 – 79. године отворен је подземни објекат за производњу пушчане муниције, а у старом делу се производила пиштољска муниција. У том раздобљу били смо изузетно кадровски јаки што је омогућило реализацију сопственог, аутентичног програма специјалне производне опреме и раст производње уз велике уштеде.
Широка лепеза производа, од комерцијалне муниције, спортске и ловачке тражила се на свим тржиштима – рекао је Топаловић и подсетио да је после овог, наступио тежак период санкција у којем се „Први партизан“ снажно борио за опстанак. Пресудна је била 1998. година када је оформљен тим који већ 25 година успешно управља предузећем. Висок ниво пословности омогућио је компанији стратешка партнерства са компанијама Сверне, Средње и Јужне Америке, Аустралије, Новог Зеланда и готово свих земаља ЕУ и некадашње Југославије. Капацитети су, према речима Топаловића повећавани „откупљивањем и реновирањем производних хала фирми које су пословале у оквиру некадашњег СОУР-а „Први партизан“. Најтежи тренутак у том периоду био је 3. септембра 2009. године када је у подземном погону избио пожар у којем је погинуло седам радника и око 15 повређено.
- Памтићемо их и туговати вечно за изгубљеним животима, за дивним људима који су нас те ноћи напустили – рекао је Топаловић.
„Први партизан“ одржао је континуитет у инфрастуктурним инвестицијама и развоју нових програма до данашњег дана.
- Слободно можемо да кажемо да смо данас међу првим фабрикама у свету по броју производа које нудимо на тржишту, а тај број се непрекидно повећава. Бренд ППУ запажен је на светским сајмовима пошто купци на једном месту могу добити муницију источене и западне хемисфере – навео је Топаловић и истакао:
- Будућност је за нас изазов. Постојећи производни капацитети на основу потраживања која готово 50 процената премашују производњу траже изградњу нових погона, потребе тржишта изискују нове производе, нове технологије, опрему, нове кадрове. Ако канимо успети, а канимо, јер смо само на то спремни, морамо се, као до сада, прилагођавати и ићи у корак са светом, ако не и корак испред. Наш мото остаје – не предај се никад, чак ни онда када мораш.
Učitavanje komentara...