Изложбом „Милутин Ускоковић – Витае фрагмента – Фргменти живота“ коју је на Тргу партизана приредила ужичка Народна библиотека почео је научни скуп под називом „Књижевно дело Милутина Ускоковића“ који траје 3. и 4. јуна у организацији Народне библиотеке Ужице и Педагошког факултета у Ужицу. На овај начин ће у оквиру програма „Ужице – престоница културе Србије“ бити обележено140 година од рођења значајног ужичког књижевника, Милутина Ускоковића (4. јун 1884 – 15.октобар Куршумлија).
Душица Мурић, директорка Народне библиотеке Ужице, навела је да изложба представља „и један од непорецивих доказа зашто је ове године Ужице престоница културе Србије. Културно наслеђе које препознаје Ускоковићево кљижевно дело с почетка 20. века значајно је по доприносима на плану кратке, поетске, фрагментарне прозе, и по причама, и по преводима, и по великој матури романа, и по тематском усмерењу на град“.
- Нико пре њега и задуго после њега није оставио тако књижевно убедљиве описе Ужица. Врсни приповедач са необичним даром умео је да отргне од времена један изузетан свет, људе, атмосферу Ужица. Стога није мала привилегија нашег града када за књижевног биографа има таквог писца. Тиме је, наравно, и наша одговорност према Ускоковићу и његовом делу већа – рекла Душица Мурић истичући:
- Век Милутина Ускоковића трајао је тек тридесет и једну годину. Прекратко за живот, али довољно за књижевну вечност.
Аутори изложбе, Анђа Бјелић, Илија Смиљанић и Нела Томић Богдановић, потрудили су се да не пропусте ниједан сегмент Ускоковићеве стваралачке биографије, нити иједан део његовог живота од Ужица преко Београда, Женеве, Скопља, Куршумлије где је 1915. године трагично преминуо.
Обраћајући се присутнима, градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић, између осталог је рекла да је један од „лучоноша“ културног развоја у Ужицу и Милутин Ускоковић.
- Велики део његовог стваралаштва остаће дуго упамћен, препричаван и цењен у Ужицу које је и многим другим великанима било и полазна и тачка повратка – истакла је градоначелница.
Изложбу је отворила проф. др Јелена Панић Мараш рекавши да је Милутин Ускоковић „поносно носио ерско порекло, али је имао европске хоризонте и европске видике“. Данас када је Ужице пригрлило Милутина Ускоковића, прилика је да се „запитамо“ да ли град има улицу или културну институцију која носи име по овом значајном књижевнику. Она је предложила и да се размотри могућност да Ужице прогласи 3. и 4. јун за дане Милутина Ускоковића током којих би ужичке културне институције, свака у свом домену, организовала програм поводом лика и дела овог знаменитог Ужичанина.
- Милутин Ускоковић то сигурно заслужује, јер је био дубоко укорењен у своје ерске корене – рекла је проф. др Јелена Панић Мараш подсећајући да су Ускоковићеви пријетаљи били веома важна и значајна имена српске културе који су стасавали почетком 20. века када је српска култура „досегла високе европске хоризонте“.
У поподневним сатима почео је научни скуп на коме ће бити сагледан књижевни рад Милутина Ускоковића, како је истакла Душица Мурић, „у контексту нових наратолошких читања и књижевноситоријских тумачења“ са жељом да се одговори на питање: „Шта је Милутин Ускоковић нама и шта смо ми Милутину Ускоковићу данас?“. Током два дана, на скупу ће о делу Милутина Ускоковића говорити 13 професора, доктора наука са Универзитета у Новом Саду, Београду, Нишу, Крагујевцу, као и из Института за српску културу Приштина у Лепосавићу, проф. др Гојко Тешић, проф. др Предраг Петровић, проф. др Горан Максимовић, проф др Милка Николић, проф. др Љиљана Костић и други.
Душица Мурић је подсетила да је град Ужице до сада организовао још један научни скуп посвећен књижевном делу Милутина Ускоковића 1985. године, да се на месту куће овог књижевника налази Ускоковића пролаз, а у близини пишчева биста (аутор Милан Верговић). На сцени ужичког Народног позоришта извођене су представе према његовим романима, „Дошљаци“ и „Чедомир Илић“. Од 2003. године Народна библиотека организује књижевни конкурс „Милутин Ускоковић“ за најбољу необјављену приповетку написану на српском језику, а овај конкурс установила је тадашња Културно-просветна заједница 1993. године.
Др Љиљана Костић, професорка на Перагошком факултету у Ужицу, Универзитета у Крагујевцу, пожелела је успешан рад учесницима скупа и истакла да ужички Педагошки факултет учествује у чувању успомене на Милутина Ускоковића који је средишна личност културне историје града Ужица, а који му се, ипак није на прави начин одужио.
- Надам се да ћемо се овим научним скупом и Зборником који ће изаћи коначно, некако одужити Ускоковићу и показати да Ужице има потребе за њим, да га жарко жели. Многи градови се хвале својим регионалистима, а Ускоковић није писац само београдског романа, он је и писац ужичких приповедака, јер је у њима Ужице које је он кудио и волео.То заиста јесте онај град који је био клица свега онога што ми јесмо данас и да смо читали Ускоковића можда би нам неке ствари, бар када је реч о Ужицу, о овој средини, биле много јасније – рекла је проф. др Љиљана Костић.
У вечерњим сатима, проф др Предраг Петровић одржао је предавање о Милутину Ускоковићу, а модератор је била проф. др Јелена Панић Мараш.
Učitavanje komentara...