Ретко који град на тако малом простору има право туристичко благо по коме је препознат и ван граница земље. Током трајања пројекта бавићемо се предностима и манама ужичког туризма како бисмо и са медијске стране помогли да важан део наше привреде донесе што више користи локалној заједници
Потпећка пећина, Злакуса, Стари град, Хидроцентрала “Под градом”, Кадињача и Ужичка република, Стапарска бања, Јелова Гора, Мока Гора, Кремна, Шарганска осмица, кајак Ђетињом, манастир Рујан, Бела црква каранска, Црква Светог Марка, Јокановића кућа, Национални парк “Тара”, само су неки од локалитета и садржаја који Ужице сврставају у незаобилазну одредницу на туристичкој мапи Србије.
Циљ пројекта који ће до краја године реализовати лист “Вести”, Радио Ужице и портал „Инфоера“ јесте представљање бројних потенцијала које нуди ужички туризам и указивање на тешкоће са којима се суочава због којих не убира све плодове који су му „надохват руке“. Како бисмо успешно стигли до циља од велике помоћи биће нам утисци туриста, мишљења стручњака из области туризма и ставови задужених за његов развој.
Ужице чине престижним одредиштем Мокра Гора која је прошле године проглашена за једно од најлепших села света Туристичке организације Уједињених нација. Да би то постала било је потребно велико улагање, доста зноја и две личности које су знале да ће једног дана са сваким путником који дође у Мокру Гору поделити свој сан, а то су Емир Кустурица и Радован Глибетић. Село пророка – Кремна увек је било далековидо, али некако му се не остварују туристички снови као Мокрогорцима и зато питање зашто када је прво њима све казато?
Лончари из Злакусе са својим занатом уписани су на листу нематеријалне културне баштине при УНЕСКО. Међутим, изгледа им се жиг губи под налетом плагијата и дивљег тржишта и зато ћемо послушати њихове проблеме и питати инспекције зашто их не штите од нелојалне конкуренције, а градске оце када ће бити окровљена кућа злакушке керамике.
Потпећка пећина је бисер ужичког туризма која сваке године бележи све више посетилаца. Наравно битна је инфраструктура и улагање у Потпећ, али изнад свега огромне заслуге припадају и младим туристичким водичима који дају све од себе да што више туриста види ово ремек-дело природе. Ко су туристички водичи града Ужица, има ли их довољно и како виде развој туризма свога града једна је од тема којој посвећујемо пажњу током реализације пројекта „Надохвт руке“.
Радује што је Стари град као изузетан културно-историјски споменик коначно заштићен од даљег пропадања. Тврђава, симбол града отворена је за посетиоце и сваког викенда на њему се могу видети организоване групе туриста што је до пре пар година било незамисливо. Питаћемо какви су даљи планови у вези локалитета и како туристичку посету учинити још примамљивијом и са каквим садржајима..
Стара је прича да студенти електротехнике не би смели да прођу поред Ужица, а да не сврате и не виде хидроцентралу „Под градом“. Којим даном, у које време, да ли се групне посете заказују? Како функционише споразум Народног музеја и ЕПС-а у вези посета централи? Колико је то све компликовано и зашто је капија централе стално закључана? О овој теми током трајања пројекта.
Надлежност Туристичке организације Ужице је Туристичко информативни центар Ужице, Коначиште “Град”, Споменик природе “Потпећка пећина” и Археолошки парк “Стапарк”.
"Стапарк” је Уговором о преносу права коришћења и управљања пренет пре годину и по дана од стране града Ужица, Туристичкој организацији Ужица на даље управљање до .2023. године. Археолошки парк на отвореном "Стапарк” изграђен је у клисури реке Ђетиње недалеко од археолошких локалитета Велика и Мала градина, на којима су препозната и делом истражена станишта неолитског човека. Уклопљен у природно богатство клисуре реке Ђетиње, Стапарк чини саставни део амбијента Доње Стапарске бање, удаљен свега пет километара од урбане зоне града Ужица. Град Ужице је уговором о преносу права садржаја у клисури реке Ђетиње ТО Ужица на даље сезонско управљање уступио два привремена објекта на локацијама Плажа и Велика брана као и десет кајака са пратећом опремом на три године. Јавним позивом, привремени објекти су издати правним лицима за пружање услуга изнајмљивања бицикала и кајака. Туристичка организација Ужица и у току ове године ради на промоцији садржаја у клисури Ђетиње кроз наступе на сајмовима и манифестацијама. Од овог пројекта туризам Ужица много очекује и вероватно ће ово лето за Стапарску бању и Неолитско насеље представљати почетак нове туристичке приче града Ужица која је „надохват руке“.
Манастир Рујан обновила је вера народа ужичког. Храм у коме је штампана прва српска књига већ је место бројних сусрета и монаштво манастира својски се труди да угости сваког путника намерника којих је све више. Рујно сија пуним сјајем и као други православни храмови попут Цркве Светог Марка и Цркве Светог Георгија у Ужицу веома битан за развој не само верског туризма. И Бела црква каранска је „надохват руке“ али се чини судећи по књизи утисака да је понекад ближа јапанским него домаћим туристима.
Слободарске тековине града социјалдемократије, Ужичке републике са Титовом собом и спомеником, комплексом Кадињача јесу туристичке стазе са којих нема одступања и о њима током реализацие пројекта „Надохват руке“.
Ђаконије ужичког краја имају укус коме је тешко одолети, али бисмо волели више хотела у којима се служе нарочито странцима. Говорићемо и о раду Туристичке организације Ужице, учињеном и планираном, њеним кадровским потребама и промотивним активностима. Пажљиво ћемо слушати и бити озбиљни саговорници за теме које су више од туризма који нам је „надохват руке“.
Пројекат „Надохват руке“ суфинансира Град Ужице у оквиру конкурса у области јавног информисања.
Ставови изнети у датом пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
Učitavanje komentara...