На свиленој нити песме

Андрија Марковић: Мало пре него што ће сунце заспати, издавач Народна библиотека Ужице 2020, штампа Графичар Ужице, ликовно-графичка опрема Владимир Сивцевич Волођа

 Пролази време па ће тише

                                                                                           Неке ствари да се десе

                                                                                           Проћи ће и живот попут кише

                                                                                           И све ће усуд да однесе...  

У издању Народне библиотеке Ужице из штампе је изашла четврта књига поезије  "Мало пре него што ће сунце заспати" Андрије Аца Марковића, нашег суграђанина кога познајемо и као  архитекту, стручњака који знањем и искуством годинама уназад доприноси остварењу низа пројеката и у нашем граду.  Књижевник Милован Витезовић каже да Марковић "није песник по професији, већ по души и надахнућу".

- Ново српско песништво кликтајима Бранка Радичевића "Ђачком растанку" почело је у ведрој носталгији. У носталгији је вечни српски жал за брзо прошлом младошћу. У овом смислу носталгија карактерише и четврту песничку збирку Андрије Марковића. Он са носталгијом, и срећан што их је имао и што их има, пева о љубавима, о пријатељима, о доживљајима, о успоменама...Пева здушно, с љубављу, искрено, срдачно, са природним достојанством. Андрија Марковић није студирао поетику, већ архитектуру. Дакле он није песник по професији, већ по души и надахнућу. Сам је написао да је као песник рођен. он не трпи надахнуће и не чека га са стрепњом. Надахнуће му долази. А кад му дође то је већ бдење. О томе сведочи и наслов ове књиге. Како је песма "Отисак душе" Андрија Марковић  је душу разастрао у овој књизи и овде се може разлиставати и напред и назад. То свима препоручујем док га не познамо у душу - речи су из пера рецензента Милована Витезовића. Аутор  је рођен у Косјерићу 1948. године, а  песник, као ученик осмог разреда основне школе у Косјерићу  у ужичком листу "Вести" новембра 1962. године  са две песме. Средњу техничку школу, грађевинског смера завршио је у Ужицу, а студије на Архитектонско - урбанистичком факултету у Сарајеву. Објаљивао је песме  у ужичким "Вестима" и "Ужичкој недељи". До сада је објавио књиге песама: "Далека нека река" (1990), Арт Ужице, "Дно огледала" (2003) Арт плус Ужице, "Кад дамари завире у душу ћире"(2006) са илустрацијама Јелене Тијанић-Савић, магистра примењене уметности  на тему "Шарганска осмица" Арт плус Ужице. Песник живи и ствара у Ужицу.   Своју нову збирку песама посветио је куму "да га се сети и кад га не буде било", а своје добре комшије, Ацо  не заборавља и дарује стихом за добро јутро и добар дан, да разведри  и подсети на сате пре него што сунце крене на починак.