На данашњи дан, 22. априла 1999. године, током НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, први пут је погођена зграда Поште у центру Ужица. Напад је довео до потпуног рушења објекта, 7. маја исте године у другом бомбардовању, када су разорени и сви уређаји тадашњег "Телекома".
Како се наводи у записима из тог периода, услед потпуног уништења телекомуникационе инфраструктуре, изван функције остале су све телефонске централе. Ужице је у тим тренуцима остало потпуно без везе са светом – утихнуло је чак 18.000 телефонских линија.
Месеци који су уследили донели су велике потешкоће грађанима Ужица, који су, поред свакодневних изазова ратне свакодневице, били ускраћени и за основно људско право – право на комуникацију. Ипак, захваљујући великим напорима радника "Телекома", почело је постепено успостављање линија.
– У почетку је 500 телефона за најнужније кориснике обезбеђено из пошта у Севојну, Крчагову, Турици и на Белој Земљи – сведочио је Милован Петровић, тадашњи директор ужичког "Телекома".
Потпуна нормализација телефонског саобраћаја није уследила до краја 1999. године. Многи грађани су могућност комуникације добили тек пред крај године, у времену када мобилни телефони готово да нису били у употреби.
Бомбардовање је оставило последице и на околне објекте. Тешко су оштећени нова зграда "Телекома", Дом здравља, Народно позориште, Библиотека, као и зграда СУП-а, Суда, бројни продајни објекти, станови и приватне куће у близини.
Данас, 24 године касније, Ужичани се са пијететом сећају дана када је њихов град остао без гласа, али и људи који су, упркос свему, показали храброст и истрајност да тај глас врате.
Učitavanje komentara...