Мисија доброте - век деловања Кола српских сестара Ужице

- Ужице има душу и уопште Златиборски округ. Коло не би било то што јесте без Ужичана и без мојих сестара. То је једна велика породица у којој влада слога која са свима сарађује и договара се како би свима било боље и лепше. Богатство је бити чланица овакве једне организације као што је Коло српских сестара – каже Слободанка Мира Станковић Ћирковић

Промоција књиге „Коло српских сестара – Ужице, Мисија доброте (1921 – 2022)“ Слободанке Мире Станковић Ћирковић, председнице Кола српских сестара Ужице, одржана је 5. октобра у оквиру програма обележавања 9. октобра, Дана града. Монографија је настала поводом 100 година од оснивања и 30 година од обнављања рада Кола српских сестара Ужице, а пандемија коронавирусом успорила је њен излазак из штампе. Како се чуло на промоцији, монографија је сведочанство „о деловању доброте у Ужицу захваљујући многобројним Ужичанкама које се нису штеделе да покрену и пробуде хуманост и допринесу просперитету свог града и читавог краја“.

Хуманитарни рад у Ужицу, како се наводи у монографији, има традицију још од српско – турских ратова 1876 – 1878. када су се Ужичанке показале као срчане и племените жене колико и њихови мужеви, очеви и браћа, збрињавале су избеглице, лечиле рањене и оболеле, помагале сиромашне, док хуманитарно културно - просветно удружење жена Коло српских сестара у Ужицу делује више од једног века. Његов рад су пратили различити друштвено политички услови од балканских, затим оба светска рата, распад СФРЈ 1991. године, бомбардовање СР Југославије 1999, криза на Косову и Метохији. Међутим, како ауторка монографије Слободанка Мира Станковић – Ћирковић, наводи у уводу, Коло је увек своје деловање прилагођавало околностима свог времена и окупљало следбенике. Основни циљ увек је био исти, да се помогне људима у невољи и сачува култура и традиција српског народа.

Према речима ауторке, књига је и посвећена баш тим „Ужичанкама које су се давне 1921. године окупиле у друштво Кола српских сестара са жељом да својом хуманошћу, знањем, као и својим материјалним добрима помогну онима којима је помоћ била потребна“. Међу њима биле су Јулија Јуца Ђоковић, Стана А. Поповић, Вишња Прљевић, Даринка Стефановић, Анка Јовановић која је завештала своју породичну кућу Колу у којој је 1934. године отворен интернат за смештај четири сиромашна ученика средњих школа и многе друге. Међутим, ова монографија посвећена је и угледним Српкињама које су обележиле рад Кола српских сестара од његовог оснивања 1903. до забране од стране нацистичког окупатора 1942. године, од Савке Суботић, Љубице Луковић, Мирке Грујић, Делфе Иванић, Надежде Петровић које су основале Коло и водиле га до Другог светског рата, али и онима које су деловале и од обнављања 1992. године када наступа период транзиције на нашим просторима који са собом доноси многе невоље и људске несреће. Слободанка Мира Станковић Ћирковић наводи да је монографија посвећена и свима који су подржавали све напоре, рад и труд Кола српских сестара. Све то спаковати између корица ове књиге, није било нимало лако имајући у виду и да су нацисти током Другог светског рата спалили архиву Кола српских сестара Ужице од 1921. до 1942, али су породице сачувале фотографије, признања, медаље.

- Није ово била велика мудрост, али је био велики рад. Нисам писала роман па да размишљам да ли ће се мој стил писања некоме допасти, већ сам имала чињенице и оне су окосница књиге – каже Слободанка Мира Станковић Ћирковић.

Коло српских сестара није било активно у бившој Југославији скоро пола века. Прво је обновљено у Београду 1990, а потом су анимиране и ангажоване угледне жене широм Србије које су биле окосница нових месних одбора. Иницијаторке обнове Месног одбора у Ужицу 1992. године биле су Милка Дамјановић, њена мајка Славка Дамјановић и Драгица Матић. На оснивачкој скупштини присуствовало је 65 жена. Председнице месног одбора Кола у Ужицу од тада па до 2000. године биле су Мирјана Јањић, Живка Вујић и Вера Николић, а од тада па до данас председница је Слободанка Мира Станковић Ћирковић.

- Коло српских сестара у Ужицу је обновљено1992. године нашта сам веома поносна. Мислила сам да ћемо трајати пар година и да ћемо се после тога бавити културно – просветитељским радом што би било нормало, међутим, тај проклети рат и данас траје на другим просторима и утиче на све нас, а Коло не посустаје – каже Слободанка Мира Станковић Ћирковић која је од обнове Кола укључена у његове активности.

- Ужице има душу и уопште Златиборски округ. Коло не би било то што јесте без Ужичана и без мојих сестара. То је једна велика породица у којој влада слога која са свима сарађује и договара се како би свима било боље и лепше. Богатство је бити чланица овакве једне организације као што је Коло српских сестара – истиче Мира Станковић Ћирковић и захваљује ужичкој цркви чије просторије користе за своје активности и додаје:

- Дугогодишња сам председница и желим да својим одласком оставим иза себе нешто позитивно. Ако Коло српских сестара даље настави да живи остављамо му на располагању нашу кућу коју имамо у Ужицу, ако не, кућа се враћа у првобитно стање. То ће бити законски решено да се не би поновила ситуација Анке Јовановић која је оставила кућу Колу, а да о томе нема трага и зато нисмо могли ништа да остваримо, па смо годинама без просторија – каже Слободанка Мира Станковић Ћирковић која је овом приликом најавила да ће Месни одбор Кола српских сестара Ужице бити домаћин сабора Кола српских сестара из дијаспоре, региона и из Србије, а очекују се гошће из неколико светских центара. Сабор ће бити одржан од 13. до 15. октобра на Златибору, а окупиће више од 120 сестара.

- Ово је четврти сабор и окупиће 67 кола. Саборност Кола српских сестара показала је јединство и тако смо учествовали у великим акцијама прикупљања помоћи не само оне која је намењена људима у нашој земљи, већ и онима који живе у другим државама – истиче Мира Станковић Ћирковић.

Осим што је у протекле три деценије, ужичко Коло српских сестара сарађивало са другим хуманитарним организацијама које су деловале на нашем простору, успоставило је сарадњу и са светском хуманитарном организацијом „Хелп“ која до тада није деловала у Србији. Коло српских сестара Ужице, за свој рад је добило и бројне награде, захвалнице и признања.

На промоцији монографије, присутнима се обратила градоначелница др Јелена Раковић Радивојевић и истакла да је Коло српских сестара од оснивања до данас сведок и учесник у свим „хуманитарним окупљањима током најтежих дана у српској историји којих, нажалост, није било мало“.

- Имате разлога да будете поносне као и сви ми заједно са вама на ово дело којим одајемо дужно поштовање нашим доброчинитељкама, мајкама и сестрама чија је мисија била и остала, мисија доброте. Њима одајемо почаст, а будућим генерацијама остављамо у наслеђе огромну вредност из које ће учити како се руше све препреке у намери да се пружи помоћ, подршка, љубав и пажња онима којима је најпотребнија – рекла је градоначелница.

Проф. др Илија Мисаиловић, који је писао предговор у књизи, између осталог је рекао да су у периоду између два светска рата, привредна удружења, еснафи у Ужицу створили слој богатијих људи, елиту која је омогућила развој хуманитарних организација. Коло српских сестара окупљало је мајке и сестре које су у време ратова знале гладног да нахране, жедног напоје, голог обуку, босог обују, тужног утеше, али ако треба и радост да поделе. Према његовим речима, ово није монографија Кола, већ једног времена и града.

- Значај Кола се огледа у томе што је у хуманитарном раду окупљало све структуре друштва: прво оне носеће које је водило државу напред – високу интелигенцију, од професора, лекара, инжењера, преко занатлија, трговаца, привредника, до официра и иних великана, према оним деловима нације којима је помоћ била најпотребнија – ђачкој омладини на првом месту, рањеницима, болесним, изнемоглим и заборављеним члановима заједнице – написао је др Илија Мисаиловић у предговору.

Жељко Марковић, директор ужичког Историјског архива каже да је логично да Историјски архив буде издавач ове књиге.

- Изузетна нам је част и задовољство да будемо издавачи због тематике којом се књига бави, а то је доброта, нарочито ове године када Архив обележава седам и по деценија свог рада и у данима када обележавамо 9. октобар Дан града Ужица.