У Народној библиотеци Ужице, отворена је изложба минијатурних књига из фонда старе и ретке књиге Народне библиотеке Србије под називом „Минијатура на зрну грашка“. Изложбу, коју чини 38 експоната- минијатурних књига, што је само десети део фонда, отворила је Гордана Гаврић, посебна саветница министра културе и информисања Републике Србије, док је о самој изложби говорио њен аутор др Дејан Вукићевић, библиотекар саветник у Народној библиотеци Србије. Ужице је 32 град у Србији у којем ова изложба гостује до 20. марта.
По речима др Дејана Вукићевића, изложени експонати су репрезентативни примерци фонда Народне библиотеке Србије по томе што су неколико књига најмање, то су ултра микро мини књиге од шест пута шест милиметара, изашле у Немачкој у мањим тиражима, једна поводом 500 годишњице Гутембергове штампарије, а друга поводом Олимпијских игара 1982. године. Најзанимљивија, бисер збирке Народне библиотеке је минијатурна књига „Ратни манифест краља Фрања Јосифа И“ из 1914. године која је уједно и најстарији експонат. Остале су одабране од речника који су често објављивани као минијатурне књиге као што су у овом формату објављена и нека дела белетристике Доситеја Обрадовића, Његоша, песме Алфред де Мисеа, Едгар Алан Поа, али и дела, на пример, Канта. Збирку минијатурних књига Народне библиотеке, иначе, чине поред домаћих и руске, француске, енглеске и пољске минијатурне књиге.
-Највећи корпус чине дела Кароља Андрушка познатог графичара, екслибристе, издавача минијатурних књига који је за живота чак 270 оваквих издања урадио- рекао је између осталог Вукићевић и указао да издавач посебно опрема ове, нарочито, ултра мини микро књиге да би се лакше читале, тако што их спакује у стаклену посудицу на чијем је дну лупа помоћу које их је могуће читати. Максимална димензија за минијатурну књигу је 10 цемнтиметара колики је и каталог за ову изложбу.
-Штампање минијатурних књига значило је неку врсту престижа штампара да покажу да могу, да су вешти јер ова књига мора да буде одштампана, припрема мора да буде урађена као за класичну књигу и не може се ручно радити – каже др Дејан Вукићевић и истиче да је традиција издања минијатурних књига стара, безмало, колико и штампане књиге, уопште. Прву такву књигу објавио је Гутембергов ученик Петер Шефер 1468. године „Диурнале могантинум", у димензијама 94 пута 65 милиметара. Иако су једно време биле врло популарне, зашта је посебно заслужна Марија Антоанета, која је имала обичај да их носи у рукавици, издавачка и типографска пракса минијатура није узела већег маха, изузев у Совјетском Савезу. Најмањом штампаном књигом сматра се „Азбука у сликама“ Егона Пругмајера објављена 1971. у Лајпцигу у част међународне изложбе књиге као уметничког предмета чије су димензије три пута два милиметра.
Гордана Гаврић, посебна саветница министра културе и информисања Републике Србије, отворила је изложбу, рекавши да је она веома важна, јер презентује широј јавности занимљиве књиге које су прави раритети.
-Овде је приказана културна књишка баштина, углавном из 20. века коју баштини фонд Народне библиотеке Србије, али ове књиге имају своју многу дубљу прошлост. Чини ми се да су први зачеци минијатурних књига настали у великим културама Египта, Месопотамије, Маја, Инка, у великој кинеској култури и другим цивилизацијама старог света. У то време књиге су се писале на најразличитијим материјалима. Чак су се урезивале у полудраго камење, као што су то радиле Маје у жаду или су се пак у јефтинијим материјалима записивали поједини сегменти значајни за одређене цивилизације. У Египту су се учили да записе бележе на фрагменитима керамичких посуда. У средњем веку, што је својствено и нашој култури, били су значајни молитвеници које је хришћански народ брижљиво чувао и носио попут ампулица са чудесним миром и они су увек били уз њих – рекла је Гордана Гаврић.
Učitavanje komentara...