У склопу галеријског циклуса “Они које не заборављамо” у Градској галерији у Ужицу отворена је изложба слика и цртежа Милана Туцовића и представљена књига Зорана Јеремића “Радионица за израду анђела” која говори о једном од најзначајнијих савремених српских сликара.
У години када се навршава шест година од преране смрти Милана Туцовића (Пожега 1965 – Београд 2019), директор Градске галерије Зоран Цветић рекао је да је ова установа културе чији је Туцовић био члан Уметничког савета желела да евоцира успомене на његово стваралаштво кроз ретроспективну изложбу мањег формата и промоцију књиге.
У питању су дела из фонда Народног музеја из Ужица и Модерне галерије у Ваљеву као и цртежи и слике из приватних колекција неколико Ужичана.
Окосница књиге “Радионица за израду анђела” су интервјуи са Миланом Туцовићем које је у распону од десет година урадио Зоран Јеремић.
У искреном разговору два пријатеља читаоцима се открива, порекло, живот, стваралаштво али и скривени поетско-филозофски свет једног од наших највећих савремених сликара, рођеног у Горобиљу који је у овдашњој средини увек радо виђен разним поводима.
Књига је настала на основу два већа разговора у атељеу Милана Туцовића који су у краћој форми објављени у ужичким “Вестима”, док су у књизи интегралне верзије илустроване форографијама Бранка Пелиновића који је Милана месецима фотографисао док је редио велико платно “Меморија пристаништа”.
Рад је уродио плодом, наводи аутор и уз лирски запис сликара Михајла Ђоковића Тикала, Милановог пријатеља, уводни текст Иванке Тодић која је аутор монографије о Милану Туцовићу и текстове Сање Домазет и Зорана Јеремића угледала светло дана.
- Не чуди ме што је књига наишла на топао пријем код читалаца јер је Милан био један диван, топао човек и велики сликар. Често је долазио у Ужице и много га волео. Сигуран сам да на његовим сликама има још много тога што има да нам се каже о нама, времену у коме живимо, које је прошло и које ће доћи, јер нас Миланово стваралаштво и даље греје – каже Зоран Јеремић.
О књизи су говорили и његови пријатељи Сања Домазет и Гордана Милосављевић Стојановић којој је као и Милану Вендерсова “Лисабонска прича” био омиљен филм али је то сазнала тек после прочитане књиге, јер о томе нису никада разговарали.
- Милан Туцовић је обележио почетак 21. века својом поетиком и сликарством, али га не можемо заборавити ни као личност.Миланову ренесансну личност нису инспирисали само велики сликари већ и велики писци, филозофи, редитељи. За оне који га нису упознали када прочитају разговоре са Миланом схватиће да је он био дечак који је носио светлост – рекла је Стојановић.
О “чуду Миланових слика које сијају анђеоским сјајем и од којих се свака моли за нас” на његовим изложбама говорила је Сања Домазет, а у Ужицу да је “Милана било немогуће не волети и да све речено није довољно дубоко да се каже каква је био личност која је освајала људе на први поглед не рекавши никада ружну реч ни о коме”.
Učitavanje komentara...