Ужичанин Зоран Лјубичић, ИТ стручњак и консултант, после 25 година рада у Холандији вратио се у Србију и сада живи у Београду. Међународну каријеру изградио је у компанијама ИБМ и ХП на менаџерским позицијама где је водио највеће ИТ пројекте у Европи. У Ужицу је консултант младим инжењерима који реализују дигитални кључ у Регионалном стартап центру
Како помажете ужичком инжењерском тиму у реализацији дигиталног кључа?
Што се тиче саме технологије нема потребе да ужички тим инжењера упућујем, јер су они јако добри и паметни. Битно је да могу разумем шта они раде, како софтверски, тако и хардверски. Оно где се они сигурније осећају са мном је нека шира слика, на пример, да им помогнем како то да заштите, јер сам у Холандији имао додира са стартаповима. Рецимо, сматра се да већу заштиту од патентирања пружа објављивање у неком реномираном часопису, јер се зна да сте то први урадили и то остаје записано. Поред тога, ту је и усмеравање у прављењу бизнис кејса, како комуницирати са озбиљнијим фирмама и шта оне очекују од мањих фирми... Значи, у суштини, они мене питају шта им треба.
Колико им ваше међународно искуство пружа сигурност?
Сигурно да им даје дозу сигурности моје искуство из ИБМ или ХП ако им кажем да неће погрешити, јер тако ради и велика фирма. У будућности могу да рачунају да се тај производ пласира и на међународно тржиште, тако да ће тада моја улога бити већа и због познанстава која сам стекао у иностранству.
На којим пословима сада радите?
Сада радим као повремени консултант за једну фирму у Великој Британији. Они ме знају још из времена када сам радио за ХП и позвали су ме да помажем у ситуацијама где моје искуство долази до изражаја. Био сам у таквом бизнису где су велики пројекти на глобалном нивоу, чак сам два-три пута радио на уговорима израженим у милијардама долара. То су огромни пројекти са великим тимовима и то је специфично искуство које не поседује много људи на тржишту. Због тога су ме позвали из ове британске фирме. Моји планови били су да се по повратку у Србију бавим стартаповима и да могу да радим са било које локације.
Колико ће дигитални кључ бити безбедан?
Што се тиче решења за дигитални кључ, оно ће бити довољно заштићено од 99,99 одсто људи, а оно мало што је остало нема интерес да се бави пробијањем кључа да би преспавали бесплатно у апартману. Шалу на страну, за разбијање шифре потребни су време, знање, а, неретко, и јака опрема. Онај који поседује све то сигурно неће пронаћи довољно интереса да се бави разбијањем појединачног кључа, нарочито у ситуацији где заштита није сам у енкрипцији, него и у персонализацији заштите на одређеном телефону.
Шта је најважније код дигиталне безбедности?
Све се може пресрести и свака се шифра може пробити, али то може само мали проценат људи. Моћан компјутер или више који се умреже могу да пробију сваку шифру. Када кажемо да је Вибер,WхатсАпп или Сигнал криптован, то је тачно и 99,99 одсто људи на планети не могу да пробију шифру, али могу они који имају моћне машине и знање. Апсолутна сигурност не постоји и стално ће бити „мртва“ трка између оних који покушавају да пробију и оних који штите. Понекад је то и „сива“ зона, па они који штите понекад и пробијају, и обрнуто. Као што сам рекао постоји и додатна сигурност у случају дигиталног кључа, а то је његова везаност за одређени телефон. То, у суштини, значи да је највећи ризик, у ствари, да неко украде мобилни телефон са постојећим кључем. А тада се поставља питање интереса да се тако нешто учини када се зна да је кључ ограниченог трајања, за разлику традиционалних кључева које потенцијални крадљивац може да користи док се брава не промени.
Колико је важно да млади то знају?
Последњих година неколико младих људи ме питало на шта да се усмере кад је у питању ИТ. Моја препорука је да ако добро знају математику и статистику онда да иду на вештачку интелигенцију, јер ће ту бити пуно посла наредних година. Ако нису у томе „јаки“ онда да иду на безбедност јер ће у тој области стално бити посла. Вештачка интелигенција ће полако и то преузимати, као и анализу напада, мрежног протока, препознавање опасности, ризика и блокирање. Али, не може свака фирма себи да приушти софтвер да их штити, тако да ће у наредних десетак година потражња за безбедносним стручњацима итекако постојати. То објашњава и важност ове теме, како за кориснике електронских уређаја, тако и за младе који би да се баве информационим технологијама.
Да ли је тешко из једне релативно мале средине, попут Ужица, или из Србије да неки „производ“ младих људи изађе на међународно тржиште?
Реално, то је врло тешко. Не само из ове, него из било које средине. Врло мали број стартапова успе, а то значи да направе фирму која има озбиљан посао и да их неко на крају купи. Јер увек има неко већи ко ће да купи. То се дешава и на највишем нивоу са фирмама које вреде по стотинак милијарди долара. Успех је да се направи озбиљан бизнис који ће некога заинтересовати да то адекватно плати. На том путу има много препрека, почев од конкуренције, где ви морате да причате са другима, а сваки разговор је потенцијални ризик да ће вам неко украсти идеју, али и да тражите партнере, инвестиције...
Из Србије је теже него из неких других земаља, да немамо никакву заблуду, зато што ми нисмо део Европске уније где важе специфични закони о приватности и безбедности. Примера ради, док сам радио у ХП, за сваку фирму изван Европске уније аутоматски су морали да се потписују додатни папири да ће та фирма поштовати европске законе. Ипак, постоје и значајне предности за фирме изван Европске уније, а то су већа флексибилност и нижа цена у фази развоја производа. Такође, фирме изван ЕУ, знајући да ће бити додатно провераване, од самог почетка раде на максималној безбедности и квалитету. Да није тако не бисмо последњих петнаест година сведочили правом буму индијских, кинеских и источно-европских стартапова који мењају глобално ИТ тржиште. У том смеру размишља и наш тим приликом развоја дигиталног кључа.
У којој мери младим људима можете да помогнете у савладавању тих препрека?
Још увек сам у комуникацији са доста људи у овом послу, они знају на основу мог ИБМ и ХП ангажовања да сам стриктан по питању ствари које не могу да прођу, и зато верују мојој речи. Тако да, код тих људи, моја реч да је нешто заиста квалитетно имаће тежину и биће озбиљно узета у разматрање. Са тим у овом тренутку могу да рачунам. То је нека будућа корист од мене, ако дође до интернационализације овог производа.
Када и зашто сте се вратили из Холандије?
После 25 година проведених у Холандији вратио сам се пре две и по године у Србију. Нисам морао да идем, чак су ме задржавали, али радио сам 12 сати дневно. Велики пројекти о којима сам говорио имају озбиљне рокове од годину и по, па је тешко и испричати какав је то посао. Примера ради, било је клијената са по двадесетак хиљада сервера, пар стотина хиљада ПЦ рачунара, десетинама мањих и већих рачунских центара расутих по целом свету. Све то је требало модернизовати, реорганизовати и оптимизовати, тако да се трошкови коришћења ИТ инфраструктуре драстично смање у задатом року. Дуго времена су ме мотивисали тај успех и добро урађени пројекти као и признања од стране фирми. Но, у једном тренутку то постане „машина која вас једе“. Колико год да то прија, већ знате шта може да се деси и више нема ни тог интелектуалног изазова, једино остају притисак и рок. Схватио сам да ми је потребно неко „освежење“ и да то може бити повратак у Србију. Додаћу, да је моја супруга, која је Београђанка, заљубљена у ужички крај и да овде чешће долази од мене, иако је и она преко 20 година радила у ИБМ у Холандији.
МЛАДИ УЖИЧКИ ИНЖЕЊЕРИ СУ ДОБАР ПРИМЕР
-Ови млади људи са којима сарађујем из Ужица су заиста добар пример за друге припаднике њихове генерације. Они су озбиљни и сви имају послове поред реализације дигиталног кључа. Њима стартап није једина прича, већина њих ради за стране фирме из Ужица. То значи да се може одавде радити и стварати. Разговарајући са њима у Регионалном стартап центру истакао сам да је Ужице веома добро позиционирано, јер се налази на тромеђи Сарајева, Београда и Подгорице.За неку интернационалну фирму која има потенцијалне локације на сва три места, Ужице је идеална локација да има свој тим за подршку и развој апликација. У том смеру треба радити и показати да Ужице има перспективу-нагласио је Љубичић.
БИВШИ УРЕДНИК ИНДЕКСОВОГ РАДИО ПОЗОРИШТА И ПИСАЦ
-Од студентских дана бавио сам се писањем, а први текстови су објављени на Индексу 202. Брзо сам се профилисао са добрим коментарима, а паралелно сам писао и афоризме у „Студенту“. На моје велико изненађење изабран сам за уредника Индексовог позоришта, и ту сам провео годину дана. У том периоду освојили смо бројне награде, а уследили су и телевизијски наступи. Онда сам одлучио да се вратим својој професији за коју сам се школовао на Електротехничком факултету у Београду. Међутим, остала је потреба за писањем. Објавио сам у последњих пет година књиге „Откопчавање“, затим „Црвоточина“и трећу поетичне прозе„Недовршена фотографија“ у издању Агоре. За прву и трећу књигу рецензије ми је писао књижевник и песник Лјубивоје Ршумовић-истакао је наш саговорник.
Učitavanje komentara...