Слободно се може констатовати да је принос ове годину у просеку преполовљен. За нијансу боље су прошли произвођачи који су имали системе за наводњавање и орошавање у односу на оне који су у систему сувог воћарења и колико толико су сачували неки род. Међутим и системи за наводњавање нису од превелике помоћи када имамо превисоке дневне температуре, јер код малине већ на температурама преко 32 степена Целзијуса престаје процес фотосинтезе и знатно се смањује водни режим биљке
Како је код већине економских значајних воћних врста берба или увелико у току или је приведена крају, можемо већ са сигурношчу радити резиме текуће производне године и вегетације. Можемо констатовати да су у текућој вегетацији агроеколошки услови били изузетно неповољни за узгој већине воћних врсти, што се осетно одразило на пад приноса. Будући да је у нашем региону малина најзаступљенија воћна култура а уједно и економски најбитнија највечу пажњу посветићемо управо њој.
Сведоци смо климатских промена које се дешавају и претходних 10-20 година, који се манифестују у све вечим климатским екстремима који све чешће погађају нашу воћарску производњу. Ова година била је типичан пример: низ неповољних услова довео је до значајног смањења приноса малине.Почетком вегетације имали смо проблем позних пролећних мразева, где су се чак јавили крајем априла и почетком маја. Малина иначе нема проблем са позним пролечним мразом јер касно цвета, али је ове године претрпела значајна оштећења на пупољцима и младим прирастима који су се тек били развили. Услед тога активирали су се секундарни пупољци, који дају заменске, али слабије бочне прирасте и знатно мањи род. Недуго затим, наступиле су обилне падавина, где смо у кратком временском интервалу имали велике количине падавина. Оваква појава такође не погодује малини , јер је ова куктура посебно осетљива на вишак воде у земљишту и због чега долази до застоја у развитку и чак до сушења читавих изданака. У овом периоду имали смо доста пријава и захтева за изласке на терен услед честе појаве сушења изданака, и где смо прегледом на терену увидели да је углавном разлог томе вишак влаге у земљишту. Када се очекивала стабилизација уследио је веома дуг сушни период праћен изузетно високим дневним температурама. Догодило се да је Јун и ако један од два статистички најкишовитија месеца у години прошао без падавина! Малина се у том периоду налази у веома осетљивом периоду формирања, пораста и сазревања плодова а за то су потребне одговарајуће количине падавина и влаге, које ове године у опште није ни било. Када се кумулативно узму у обзир сви горе поменути агроеколошки услови који су пратили ову производну сезону није за чуђење што је производња малине подбацила. Слободно се може констатовати да је принос ове годину у просеку преполовљен. За нијансу боље су прошли произвођачи који су имали системе за наводњавање и орошавање у односу на оне који су у систему сувог воћарења и колико толико су сачувли неки род. Међутим и системи за наводњавање нису од превелике помоћи када имамо превисоке дневне температуре, јер код малине већ на температурама преко 32 степена Целзијуса престаје процес фотосинтезе и знатно се смањује водни режим биљке.
Услед смањене понуде, откупна цена малине достизала је и преко 600 динара по килограму. То је донекле ублажило губитке произвођача, али сигурно није у потпуности надокнадило мањак рода. Мој савет произвођачима је да и упркос веома неповољној производној години не одустају од производње и не запуштају своје малињаке. Треба до краја вегетације одратити све потребне агротехничке мере и правилно одржавати засаде да би у доброј кондицији дочекали зимско мировање и спремни ушли у наредну производну годину. Увидом са терена може се закључити да упркос свему, у већем броју прегледаних засада изданци за следећу годину су добро развијени и имају задовољавајућу дужину и дебљину за овај период вегетације. Још бих посаветовао произвођаче да ако желе да наставе да се баве малинарском производњом морају унапређивати своје засаде уводити системе за наводњавање и орошавање, као и мреже за засену, ако подижу нове засаде да бирају одговарајуће парцеле по могућству са северном експозицијом које нису толико изложене јаком сунчевом зрачењу у већини дана. Ако се настави овакав тренд промене агроеколошких услова без промена и иновација тешко ћемо оџати и постојећу производњу малине , а камоли је унапредити и повећати.
Дипл. Инг. Александар Зујаловић Саветодавац за воћарство у ПССС Ужице
Učitavanje komentara...