Лепо је када се примети рад и труд

Југофриго цооп, стовариште грађевинског материјала на Белој Земљи, једно од највећих у Златиборском округу, за прошлу годину је добило награду „Компанија године“ у категорији малих предузећа од стране Регионалне привредне коморе Златиборског управног округа. Директор предузећа, Родољуб Љубојевић, поводом тога каже да „свакоме годи када неко примете твој рад и труд“. Предузеће је у прошлој години остварило рекордан приход у својој историји, па иако, према речима Љубојевића, тај приход није прави параметар пословања због повећања цена грађевинског материјала, ипак је реално већи у односу на прошлу годину што потврђује од пет до десет процената већа количина продате робе

Југофриго цооп основано је 2000. године и тада као и данас, основна делатност била је трговина грађевинским материјалом на велико и мало са широким асортиманом производа од проверених добављача. Оснивачи предузећа била су три правна лица, Југофриго инвест еxпорт Београд, већински власник по којем је ново предузеће и добило име, Интерагра Београд и „Драс“, власника Родољуба Љубојевића. Новоосновани Југофриго цооп закупљује дугогодишње успешно стовариште „Прота Милан Смиљанић“ Сирогојно у Мачкату које је у време транзиције урушено и преузима 12 радника, а 2004. га и купује и почиње да развија посао на тих 16 ари. После неколико годинама власничка структура у Југофриго цооп се мења. Власник предузећа постаје Вера Љубојевић, Родољубова супруга, а он је директор и законски заступник. Сада Југофриго цооп ради на простору који захвата површину већу од хектара од којег је више од 90 одсто у његовом власништву, док је остатак у закупу. Запошљава око 43 радника, трговаца, возача, виљушкариста, оператера на машинама, а током лета, уз сезонце, број запослених је већи. У оквиру стоваришта је и нови погон за прераду арматуре, као и продавница „Гвожђар“ са богатим асортиманом производа, а слична је и у Ужицу на Липи.

- Моја фирма „Драс“ била је једна од ретких, приватних, у Ужицу која се бавила трговином грађевинским материјалом. Људи су ме тада препознавали и по обради бетонског гвожђа, јер сам имао мали армирачки погон и камион којим сам то превозио до купаца. Делатност друга два предузећа који су оснивачи Југофриго цооп, није имала никаквих додирних тачака са тим. Међутим, ми смо осетили да грађевински материјал полако долази у фокус– прича Родољуб Љубојевић, иначе, трговац по занимању. Свој таленат за овај посао, који је вероватно наследио од оца трговца, и обдареност да процењује кретања и тенденције у привредном амбијенту, потврдио је кроз резултате које две деценије остварује Југофриго цооп. У предузећу, осим супруге, ради и Родољубов син, дипломирани економиста, али је драгоцено и знање кћерке адвокатице која живи и ради у Београду.

Од оснивања Југофриго цооп, осим мање кризе у 2008, није стагнирао нити је имао велике падове у развоју и сада је једно од највећих стоваришта на подручју Златиборског округа.

-Чињеница је да се у протеклих 20 година ниједна грана индустрије није тако развијала и није имала такве помаке, као грађевинарство, а ми се налазимо надомак једног од највећих српских градилишта, Златибора. Међутим, морали смо и ми да будемо вредни, радни, организовани и морали смо размишљати и унапређивати однос према купцима. Ми смо, на пример, прво стовариште грађевинског материјала у Србији које је имало камион са дизалицом. Значи решили смо истовар. Били смо први који смо имали армирачки погон, међу првима смо почели да правимо ферт гредице, бетонске блокове. Током рада запажали смо шта нам је потребно да посао обавимо успешно и сада имамо најсавременије машине за обраду бетонског гвожђа – истиче Љубојевић.

Највећи проблем у раду стоваришта и данас је наплата потраживања, али га је до сада Југофриго цооп решавао више или мање успешно, тако да то није доводило у питање опстанак предузећа. Овај проблем би се, по мишљењу Љубојевића, брже решавао када би судски спорови који се воде због немогућности наплате потраживања краће трајали.

-Није проблем наплатити ако од онога са којим водимо спор имамо од чега и да наплатимо. Међутим, са појавом деоничарских друштава која немају имовину, немогуће је наплатити потраживање. У појединим случајевима купца нисмо ни утуживали, једноставно смо дуг отписали, јер смо знали да га никада нећемо наплатити. Овај проблем много је мањи ако послујемо са фирмама из нашег краја, а једино можемо да га предупредимо авансном наплатом – појашњава Љубојевић.

Прошле године дошло је до знатног повећања цена грађевинског материјала и због тога, како сматра Љубојевић, што су одређени инпути у производњи поскупели, пре свега, енергенати.

-Тако је и у свету, не само код нас.Утицај на скок цена има и велика потражња за грађевинским материјалом, може да се прода много више него што се произведе. Наше стовариште и поред поскупљења није продавало мање, већ више. Мислим да ће цене грађевинског материјала и даље расти, а тржиште ће одредити до када – каже Љубојевић. Међу највећим добављачима Југофриго цооп -а су „Титан цементара Косјерић“ и „Максима“ Лучани, али и бројни други домаћи произвођачи.

- Добављачима у 90 одсто случајева плаћамо авансно да бисмо остварили одређене бонификације и били конкурентни, јер је конкуренција јака. Пуно робе која се продаје на подручју нашег округа на велико долази из великих центара. Тако да Југофриго и друга ужичка стоваришта заједно, покривају око половине тржишта грађевинским материјалом у нашем крају, остатак долази са стране – каже Љубојевић. Значајан део робе, око 30 одсто, увози из БиХ, углавном бетонско гвожђе и арматурне мреже које нико не производу у Србији. Прошле године, за све који су ову робу купили на одложено плаћање, стовариште је сносило последице поскупљења гвожђа на берзи.

Купци Југофриго цооп су углавном инвеститори и домаћи и страни који највише граде на Златибору, док су физичка лица, због којих су, како истиче Љубојевић, стоваришта и настала, само један врло мали део.

-Златибор јесте највеће градилиште, али не треба заборавити и Ужице где је локална самоуправа у последње време осетила да без грађевине нема развоја. Сматрам да је у Ужицу још увек присутан недостатак стамбеног простора у којем у овом моменту не можете купити једнсобан стан до 45 квадрата. То је знак да градње нема довољно, али је добро да за њу има наговештаја – каже Љубојевић и најављује да ће и Југофриго цооп, који је последњих година почео да се бави и градњом у Ужицу, у наредном периоду почети изградњу стамбено пословног објекта на свом плацу у центру града, преко пута Прве основне школе краља Петра ИИ, али ће активно учествовати и на неким новим градилиштима као партнер, јер је такво искуство стекао у изградњи стамбено пословног објеката на Липи где је смештена и његова продавница.

-Што се тиче трговине, мислим да смо достигли жељени ниво, а други циљеви у даљем развоју предузећа везани су за праћење токова у грађевинарству и у складу с тим и ми ћемо се позиционирати. Осим што ћемо се више ангажовати у самој изградњи нових објеката, покушаћемо да се развијамо и у ширењу наших продавница у којима се може набавити све за завршне радове. Мислим да ће у тој области у наредном периоду бити доста посла – наводи Родољуб Љубојевић.

-Колико год да је локација стоваришта у старту била битна, ми смо нашу фирму базирали на једном другом принципу, а то је да нисмо чекали да муштерија дође нама, већ ми да дођемо муштерији. Из тог разлога имамо и већи број камиона са дизалицама којима истоварамо робу на самом градилишту или на било који спрат објекта, наравно, у зависности од услова. Тако да сада 90 одсто промета остварујемо директно код купаца, а само десетак одсто на стоваришту – наводи Љубојевић.

-Рођен сам у Сирогојну и моји преци су с јесени ишли у бербу кукуруза, а зими у Дубровник да раде. Били су печалбари. Ми смо после ко зна колико година у прилици да можемо да радимо код своје куће. Сада је на овом терену присутан чак и недостатак радника. Захваљујући општини Чајетина, која је дала могућност и људима са стране да дођу и граде, створен је добар привредни амбијент и на нама је да то искористимо и нађемо своје место у овом окружењу– каже Родољуб Љубојевић.