Због веома интензивног и фреквентног саобраћаја, тешких камиона и шлепера, возила преко 3,5 тона све више долази до угрожавања старих кућа у заштићеном делу Ужица као и инфраструктуре. Власницима објеката под заштитом државе, махом пензинерима са скромним примањима потребна је помоћ како би куће сачували од даљег пропадања и заборава
Потез Ракијска пијаца – Царина као непокретно културно добро је заштићена културно историјска целина и за власнике кућа значи да ови објекти подлежу мерама заштите и да су прецизирани радови и могуће грађевинске интервенције на објектима у зависности од њихове вредности. Међутим, поставља се оправдано питање ко треба да надокнади штету уколико објекте оштећује свакодневна тутњава теретног саобраћаја испод прозора и камиони тежине и до 25 тона који производе вибрације од којих се померају темељи? Куће на Ракијској пијаци погодила је хаварија 1994. године када је дошло до пуцања резервоара на Белом гробљу и када се огромна количина воде сјурила у сутерене што за последицу има стално избијање влаге на подним и зидним површинама. Нерешен одвод кишне канализације из Косанчићеве са Белог гробља ка Немањиној доводи до пуцања и потпорних зидова, а примећено је и да објекти прилично тону. Инфраструктурни радови током 2007-2010. године извођени су од “Дома Петар Радовановић” до Ракијског пијаца и три-четири пута цела улица ракопавана за топловод, гасовод, водовод и канализацију.
Радови су извођени помоћу тешких грађевинских машина и када је допремана огромна количина грађевинског материјала. Власници старих кућа надали су се тада ће улица Николе Пашића поред Цркве Светог Марка постати двосмерна, а они коначно одахнути. Међутим то се није догодило, а уска уличица која од Конга води према Царини претворена је у магистралу у заштићеној зони града! Овом једносмерном улицом и дан-данас тутње шлепери, камиони са приколицама. и тегљачи са тешким грађевинским машинама, камиони “Дубоког” и “Биоктоша”, а није мали број ни аутобуса.
Стручњаци упозоравају да због веома интензивног и фреквентног саобраћаја тешких камиона и шлепера као и возила преко 3,5 тона све више долази до угрожавања инфраструктуре, гасоводних, топловодних и водоводних цеви испод коловоза који трпи велике вибрације, јер долази до оштећења и пуцања асфалта нарочито на местима рачвања, вентила и шахтова. Љубинка Момчиловић из Немањине 29, годинама указује на проблем. У фебруару је поднела захтев локалној самоуправи да сагледа оштећења на њеној кући са свим фотографијама и чињеницама и у прилогу доставила технички извештај судског вештака.
- Због угрожене стабилности моје породичне куће, хитно тражим санационе радње ради очувања стабилности објекта од даљих још већих оштећења и урушавања насталих због инфраструктурних радова – наводи се у захтеву ове пензионерке и додаје да саобраћај додатно оштећује кућу. Уместо радњи или других решења Момчиловићи су једино добили одговор “Ужице развоја” у коме се каже да се захтев за радове сматра “неоснованим услед застарелости”.
- Што се тиче оштећења услед динамичких оптерећења од саобраћаја на које се позивате у захтеву, улица Немањина припада државном путу ИИ А- 174 и као таква је у надлежности Републике Србије – каже ово јавно предузеће. Преостаје да закључимо да Немањина није надлежност ужичке локалне самоуправе него републичких «Путева Србије» што је невероватно објашњење?!
Ужичанка Марија Илић наследила је породичну куће у Немањиној 33 у којој сада живи њена тетка Љуба. Кућа је била њеног деде Душана Карапанџића и касније њене баке Драгомирке. У овом делу Немањине одрастале су генерације не само ове фамилије као деца играјући се безбрижно на улици. Сада магистрални саобраћај прети и безбедном проласку пешака тротоаром од паркираних аута, а понекад и камиони возе тротоаром.
- Вибрације од саобраћаја се преносе на зидове, плафон, кров... Звецкају стакла, пуцају зидови, и има проблема са канализацијом и одводима, оџаком и грејањем током зиме – описује тешкоће у свакодневном животу у кући у Немањиној 33 ,Марија Илић. Она каже да се објекат стално урушава и да није безбедан за живот и да проблем мора решити до зиме.
- Нисмо се никоме обраћали за помоћ, али мислим да би требало формирати некакву комисију да види шта се дешава са старим кућама на Ракијској пијаци, а има их око тридесетак – додаје она. Као и већина старих власника кућа на Ракијској пијаци, Марија није у финансијској могућности за потребна улагања, јер су за ову кућу која је део културно-историјске целине Ужица потребна средства за санацију. Кућа датира од пре Другог светског рата и за било каква улагања у фасаду, столарију, кров, у спољни изглед куће мора се тражити дозвола Завода за заштиту споменика културе, а поред средстава проблем је и пронаћи мајсторе за овакве врсте занатских радова који су некада специјалисти за бибер кров. Ова породица је 2007. године реновирала унутрашњи део куће, кухињу, купатило, заменила водоводне цеви, али чини се узалуд.
- Ове 2022. године кућа је поново у истом стању у ком је била пре петнаест година, зидови и плафон попуцали и опет постала неусловна за живот – описује проблем Илић.
У заштићеном делу града понекад је готово немогуће ићи тротоаром због паркираних аутомобила и камиона и често вожње теретњака резервисаним делом улице за пешаке. И Марији Илић као и већини Ужичана искрено је жао што део града од Ракијске пијаце до Царинског моста није претворен у ужичку Скадарлију, у пешачку зону како би овај део града и будућим генерацијама сведочио о томе како је некада био леп и изгледао њихов град.
Učitavanje komentara...