У Ужицу је одржана годишња конференција ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво под називом „Знакови поред пута Србије ка ЕУ – ко је за воланом“, уз учешће више од 80 невладиних организација из Србије.
Скуп је отворила др Јелена Жунић Цицварић и у име једног од организатора, Ужичког центра за права детета, поручила да је „важно да се и у мањим срединама, ван Београда, воде разговори о Европској унији, јер теме европских интеграција често наилазе на отпор или опструкцију локалних власти“.
Током конференције у хотелу „Сиеста“ одржане су три панел-дискусије, а једна од уводничарки, Бојана Џуловић из Београдске отворене школе, оценила је да су академска заједница, професионални медији и цивилни сектор кључни, јер деле и представљају носиоце европских вредности у Србији.
Шеф Одељења за сарадњу Делегације Европске уније у Србији, Мауро Ди Вероли, нагласио је да се у Србији последњих година бележи „назадовање у демократском процесу, што неизбежно утиче на простор за деловање цивилног друштва“, као и да је рањивост медија посебно изражена на локалном нивоу, док питања која делују локално, попут депоније „Дубоко“, могу имати шире последице по управљање, одговорност и поверење јавности широм земље.
На панелу о приближавању Србије ЕУ, или боље речено о „знаковима без знакова и путевима без пута“, како је приметила модераторка Сузана Трнинић, говорили су др Владимир Међак из Европског покрета у Србији, проф. др Душан Спасојевић са Факултета политичких наука и Софија Поповић из Центра савремене политике.
Др Владимир Међак рекао је да у протеклих десет година постоје јасне чињенице о томе шта се дешавало у земљи, уз подсећање да су услови за чланство у ЕУ демократија, владавина права, европске вредности, права мањина, рад институција, плурализам, слобода говора и слободни избори.
„На светској лествици владавине права Србија је на 96. месту, Црна Гора на 50. Србија је, према Фреедом Хоусе-у, изгубила статус демократије 2019, а статус слободне државе 2018. године. У погледу слободе говора Србија је са 54. места 2014. године сада на 115. месту. По перцепцији корупције Србија је 2014. године била на 72. месту, а сада смо на 116. месту, док су од нас у Европи корумпираније само Русија и Белорусија“, рекао је Међак, наводећи параметре који показују супротно од онога што је услов за пријем Србије у чланство ЕУ.
„Новинари локалних медија – на бранику професије“ назив је панела на коме су говорили Милева Малешић из ТВ Форума, Бојана Влајовић Савић из Рес Публице и др Јелена Клеут.
Речено је да локални медији све више „падају“ услед структурних фактора, попут изостанка плурализма, концентрације власништва и мрежа појединаца блиских власти, као и због услова рада и безбедности новинара, те да је Ужице доживело да нема ниједан самосталан и независан медиј.
„Насупрот клијентелистичким мрежама постоје новинари и новинарке који раде у веома тешким условима, не само економски тешким, већ изразито небезбедним, и који су, поред студената, на својој кожи најдиректније осетили репресију“, рекла је др Клеут.
У уводном излагању високи представник ЕУ Мауро Ди Вероли између осталог навео је да „локални новинари опстају и извештавају о питањима која директно утичу на грађане, често са ограниченим ресурсима и под значајним притиском, бранећи достојанство професије“.
На трећем панелу „Депонија Дубоко – од ЕУ подршке до локалног занемаривања“ говорили су професор Бранко Николић из иницијативе „Да не дишемо Дубоко“ и Жаклина Живковић из Полекола, док је модератор био Огњен Пантић из Београдске отворене школе.
Николић је подсетио на хронологију пропасти депоније „Дубоко“, која је и после две године од забране рада наставила са депоновањем отпада, када се догодио пожар, и говорио о тешкој борби иницијативе „Да не дишемо Дубоко“, опструкцији локалне власти да пружи одговоре на питања грађана и потреби да одговорни сносе последице за еколошку катастрофу.
Жаклина Живковић рекла је да је познато да Србија има проблем са управљањем отпадом, да постоји више од 3.000 дивљих депонија и око 120 несанитарних, али легалних депонија, док је према званичним подацима свега 17 одсто отпада рециклирано, а остатак завршава директно на депонијама.
„Прошле године донет је Закон о управљању отпадом и њиме је признато да постоје бројни проблеми. Решење је у већем притиску на локалне самоуправе, јер после гашења пожара Министарство заштите животне средине одлаже решавање проблема, пошто је оно скупо и захтева велико стручно знање којег нема“, рекла је Живковић, уз оцену да су локалне самоуправе сведене на ниво невладиних организација и да немају многе надлежности за решавање проблема заштите животне средине.
Конференцију „Знакови поред пута Србије ка ЕУ – ко је за воланом?“ организовали су Ужички центар за права детета и Београдска отворена школа, уз подршку Делегације ЕУ у Србији и Фондације Фридрих Еберт, а није одржана у ГКЦ-у, најмлађој установи културе насталој као европски пројекат.
Učitavanje komentara...