Концерт који траје

У Народној библиотеци Ужице, 30. јуна отворена је изложба посвећена познатом Ужичанину, композитору, клавиристи, диригенту и песнику, Жарку Петровићу (1932-2018), под називом „Концерт који траје“, аутора Анђе Бјелић, Илије Смиљанић и Биљане Давидовски. Изложба је приређена у оквиру пратећег програма првог ужичког џез фестивала БАЗЗУМ

Идеја о изложби коју чине фотографије, нотни записи, књиге, плоче, признања Жарка Петровића, а највећи део је из његове заоставштине, потекла је пре неколико година потекла од Радише Селаковића, главног менаџера првог џез фестивала БАЗЗУМ у Ужицу који је завршен синоћ, у четвртак, а трајао је три дана.

-Жарко Петровић је са 17 година, пре него што је отишао из Ужица, имао своју џез групу „Караван“ коју су, како ми је издиктирао имена, чинили његови другараи: кларинетиста Момо Пишчевић, гитариста Душан Јеремић, саксофониста Луле Јовановић, бубњар Миша Поповић Гајо и клавијатуриста Вања Судзиловски. Практично, он је са овом групом својих пријатеља био родоначелник џеза у овом граду. Жарко Петровић се после 60 година рада вратио у Ужице и почео да се дружи са члановима џез Удружења који су иницирали да Жарко добије Плакету Града Ужица 2014. године обележавајући 65 година свог уметничког рада, а тада добија и чланску карту почасног члана Удружења љубитеља џеза Ужице – рекао је Селаковић и подсетио да је последња композиција коју је Жарко Петровић као композитор, аранжер и текстописац урадио са ужичким музичарима и хоровима била „Свечана песма о Ужицу“.

-Није дочекао да „Свечана песма о Ужицу“ буде и званично промовисана оставивши је као легат свом родном граду. Тада је и послао писану поруку Ужичанима: „... ова је Песма искрена и она не припада само мени и мојим рођеним Ужичанима, већ свима. Она је и за све друге, оне најсрећније и оне који чезну за завичајем. Она је за срећу и за радост. Она је за данас и за сутра. Волео бих када би била и за вечност“.

Биљана Давидовски, једна од аутора изложбе, између осталог је рекла да изложба „тек начиње несагледиве димензије Жарковог живота и стваралаштва“ чија музика открива филозофију једног времена. Рођен је у Ужицу где је завршио основну школу и гимназију, а затим одлази у Београд на студије компоновања и аранжирања где започиње своју блиставу каријеру када прави велике хитове, песме које се памте.

-Са само 23 године је компоновао култну композицију „Све моје јесени су тужне“ која је препевана на преко 30 светских језика – истакла је Давидовски и подсетила да библиографија музичко - књижевних дела Жарка Петровића броји преко 2.000 јединица, сарађивао је са више од 300 вокалних солиста бивше Југославије, компоновао музику за децу, за позориште, документарне филмове. Написао је око 600 аранжмана за романсе, шансоне и староградске песме.

-Да би сачувао од заборава, сакупио је песме од ратника из Великог рата и објавио их као „Солунске песме“ у загребачком „Југотону“ - навела је Биљана Давидовски и дотичући се његовог књижевног стваралаштва истакла да су Жаркове лирске песме које је писао неодвојиве од његове музике.

Жарко Петровић је био члан бројних удружења, књижевника, композитора, џез, рок и забавне музике, Савеза естрадних уметника Србије, добитник је бројних награда и признања, златних и платинастих плоча.

-

Амбасадор Ужица у свом домену уживао је поштовање књижевника, драмских уметника, вокалних солиста, публициста, сликара и вајара у нашој земљи и ван њених граница – истакла је Биљана Давидовски.

Изложби је присуствовао и сестрић Жарка Петровића, Жарко Голубовић и сам музичар као и његов брат који свирају клавир али, како каже, „не тако успешно као наш ујак“, изразио је задовољство изложбом и подсетио да се цела фамијила Петровић бавила музиком. Жарков отац Миливоје свирао је флауту, а и Жаркови брат и сестра су били музички образовани.

-Драго ми је што су се Библиотека и џез Удружење сетили да обележе једно читаво време које је мој ујак посветио и Ужицу и Београду кроз забавну музику, староградске песме и романсе. На крају, радио је и духовну музику. Инспирисан Хиландаром у којем је боравио неколико пута, направио је велики опус и химну свим српским патријарсима – навео је Жарко Голубовић.

Изложба је отворена до 15. августа, а формирање легата је у току.