Колонија упркос корони

У простору галерије „Рефлектор“ у згради бивше касарне у Крчагову, 8. августа почела је 26. Међународна колонија уметничке керамике „Злакуса“ Ужице, која је окупила 11 уметника из Србије, Словеније и Аустрије и која ће трајати до 18. августа. До сада су на овој колинији уметници из других земаља били бројни, али је пандемија отежала њихов долазак, као што је и изменила концепт организације. Као и прошле године, уметници не бораве у Злакуси надомак Ужица, колевки древног заната израде посуђа од глине са традицијом дужом од 400 година, већ су смештени у Ужицу. Радионица је у простору бивше касарне у Крчагову где је смештен и највећи део радова са претходних колонија, ту се планира и галеријски простор за радове са ове колоније. Међутим, ништа се није променило у техници рада. Уметници ће током колоније као и до сада, стварати своја уметничка дела на стари, традиционалан начин, на дрвеном точку, на који врсни грнчари у Злакуси израђују посуђе, односно, радиће сада новом техником у теорији савремене керамике названој „Злакуса“ или „Софија-Злакуса“. Материјал је исти који су уметници користили током свих протеклих колонија, а то је смеса глине и минерала калцита из околине Злакусе коју користе и мајстори лончари. Радови се природно суше, а онда се, уместо у керамичким пећима, пеку на отвореној ватри на око 700 степени Целзијуса. Ове године, планирано је да ако буде било изводљиво, печење мањег броја првих радова буде у аутентичном амбијенту, у Злакуси, а уколико то не буде било могуће, прво печење биће изведено на отвореном, само у дворишту бивше касарне. Материјал, глину, за овогодишњу колонију обезбедило је домаћинство грнчара из Злакусе, Борко и Јелена Сарван. Организатор колоније је Удружење „Керамика-Злакуса“ Ужице.

- Драго ми је што имам прилику да поздравим уметнике који су имали храбрости у овој епидемијској ситуацији да дођу на колонију. Потрудили смо се да је очувамо у овом незгодном времену, јер је значајна. У великој мери утицала је да се стари занат у Злакуси стави на листу УНЕСКА, као што је помогла и анимирала да се тај занат врати у живот. Зато би била штета да се континуитет колоније прекине и због уметника који долазе из света. Зато смо планирали да докле буде могло овако да се ради, радићемо. Уметници су презадовољни новим простором, а мени је олакшана организација – каже Софија Бунарџић, академска сликарка-керамичарка, ауторка пројекта „Керамика Злакуса“ Ужице чији је део и Међународна колонија уметничке керамике „Злакуса“ и која од почетка руководи колонијом.

У протеклих четврт века у колонији је стварало 370 уметника из 37 земаља, од Арфике, Америке, Јапана, Европе. Од већих земаља, једино још нису гостовали уметници из Кине.

-Сви ти уметници проносили су леп глас о Злакуси и Ужицу, презадовољни су што су научили једну стару технику рада, пренели је у своје земље и пробали да раде њоме са својом глином. У Израелу је девојка по цртежима које сам јој дала, направила класични точак и ради на њему користећи своју глину. На тај начин ради и уметница у Шпанији. То је глина са шамотом која може да се ради на злакушки начин. Све је то битно јер се и на овај начин доприноси промоцији Злакусе и ужичког краја препознатљивог по керамици – наводи Софија Бунарџић.

Осим великог броја радова који су настали на претходним колонијама и који су смештени у простор бивше касарне у Крчагову, део радова биће изложен и у будућем културном центру у Злакуси у дворишту основне школе за који је пројекат урађен. Преко 150 радова већ неколико година изложено је у улазу у Потпећку пећину, а веома значајан број се нали још увек у атељеу Софије Бунарџић.

Почетак рада колоније озваничио је Ратко Трмчић, члан Градског већа задужен за образовање и културу.

-Протеклих 25 година, Град Ужице и Министарство културе и информисања финансијски помажу рад колоније. Ове године је из градског буџета издвојено 400.000 динара колико је издвојило и Министарство, што ће бити довољно да се ова, 26. Међународна колонија уметничке керамике успешно реализује. Захваљујући Софији, овај стари занат није отишао у заборав, опстао је и иде у добром правцу, тако да су и Злакуса и Ужице, захваљујући колонији познати и ван граница Србије– изјавио је Трмчић.

Наташа Бојанић из Београда, Уметничку школу завршила је у Ужицу, а први пут је учествовала у раду колоније 2010. када је добила награду у школи на смеру керамика – рад у колонији.

-Ово је освежење за колонију. Одушевљена сам простором који у потпуности одговара уметницима, мада је и Злакуса имала своје лепе одлике. Веома сам задовољна целом организацијом – истиче Наташа.

Из Београда је и Лана Тиквеша, професорка на Факултету примењених уметности која је дошла други пут. Први пут била је у првим годинама, крајем деведесетих.

-Истина је да су сада другачији услови, да смо у новом простору. Није село, али и овај простор је веома занимљив и право је благо града Ужица. Веома је инспиративан за рад- каже Лана Тиквеша и додаје да је колонија у почетним годинама била хит и уметници су веома радо долазили, нарочито из иностранства.

-Ова колонија је значајна уметницима, али и граду Ужицу и веома је битно да живи и даље. Постоје и начини да се она и унапреди, да јој буду прикључене још неке манифестације, радионице, резиденцијални програми. Све би то било важно не само за колонију, већ за српску културу, јер сличних колонија нема много у Србији – истиче Лана Тиквеша.

Сања Живковић из Аранђеловца која се бави вајарством, први пут је дошла на колонију.

-Веома сам заљубљена у старе занате и ово ми је било велико искушење да се испробам у једном од њих, да пробам нешто ново што ће ме покренути. Иначе, одушевљена сам и градом и целом колонијом. Посебан ми је доживљај сусрет са овом глином и то ће ми остати у дугом сећању – наводи Сања Живковић.

Маруша Мазеј, керамичарка, дошла је из Љубљане, први пут. За колонију је чула од пијетаља. Посебно ју је заинтригирао традиционални начин рада који јој је био потпуно непознат, али га је већ савладала. Допада јој се све на колонији, а и град где на сваком кораку осећа гостопримство.

Милица Јосиповић је из Београда, тренутно на мастер студијама на Факултету примењених уметности, на смеру керамика, први пут је на колонији.

-Мислим да колонија много значи за нас младе уметнике због тога што имамо прилику да прођемо кроз цео традиционалан процес у керамици, јер је, заправо, од тога све и почело. Веома је важна и интеракција са другим уметницима из других градова и земаља, јер мислим да се уметност на тај начин може да подигне на виши ниво и да напредује – каже Милица.

Ана Лазић, керамичарка из Ужица, предаје у Уметничкој школи, а неколико година уназад делимично учествује и у организацији колоније. О новом простору у којем уметници раде уместо у селу Злакуса, између осталог каже:

-Разлика постоји, али мислим да нови простор има и својих предности. Осим тога, уметници су смештени у граду који има својих чари и у којем итекако има шта да се види па у свом слободном времену могу више да га упознају и невезано од организатора– каже Ана Лазић.