У оквиру програма националне престонице културе, у холу ужичке Народне библиотеке, отворена је изложба „Стриповјетке – по мотивима Петра Кочића“ коју је приредила Народна и универзитетска библиотека Републике Српске у Бањалуци. Изложба је отворена до краја маја.
У форми стрипа објављено је пет приповедака Петра Кочића (1877 – 1916). Прву књигу „Стриповјетке“ Народна и универзитетска библиотека Републике Српске објавила је 2018. године у сарадњи са Удружењем „Девета динемзија“, аутора, стрип цртача Предрага Иконића и Милана Младића. Циљ је да се стваралаштво овог значајног књижевника, према речима Иве Андрића, једног од највећег приповедача с почетка 20. века, есејисте, новинара, политичког радника, етнографа, борца за правду и слободу свог народа, приближи млађим генерацијама и новој читалачкој публици. До сада је преведена на руски, италијански, француски, енглески, немачки, грчки, а ове године и на кинески уз велику помоћ Конфучијевог института. Према речима директорке Народне библиотеке Ужице, Душице Мурић, ова изложба је први корак у културној размени градова, Ужица и Бањалуке као града – партнера у „Ери културе“.
- Осим што учвршћује и афирмише наше културне везе, њен значај је вишеструк и у уметничком и у едукативном смислу – рекла Душица Мурић и подсетила да је Петар Кочић, као и Милутин Ускоковић који је у Мостару 1908. године објавио своју „књигу за уморне људе“ Витае фрагмента, припадао познатом Мостарском књижевном кругу Алексе Шантића, Јована Дучића и Светозара Ћоровића.
- И Кочић и Ускоковић писали су за Босанску вилу и Политику, делили су једно несвакидашње пријатељство и модерни приступ књижевности. „Стриповјетке – по мотивима Петра Кочића“ са изложбом и научним скупом о Милутину Ускоковићу, представљају још један доказ да то пријатељство и тај дух модерности и даље трају – истакла је Душица Мурић.
Захваливши на могућности да се представе и дају свој допринос у време националне престонице културе у Ужицу, о настанку „Стриповјетке“ говорила је Љиља Петровић Зечић, директорка Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске и скренула пажњу на поједине детаље из живота Петра Кочића који је синоним за истину, слободу и правду. Много институција у Бањалуци носи његово име, а нашао је и место на свечаном грбу овог града. Кочић је највише од свега волео свој народ, а родно Змијање које је веома сурово за живот, носио је у срцу.
- Оно о чему је Кочић причао пре сто година то се и данас дешава, само су се актери променили. Глумци су други, а све остало је веома слично. Све што се дешавало тад примењиво је и сад. Наша жеља је да уз Кочића учимо на неким грешкама и да нам живот постане лакши – рекла, је између осталог Љиља Петровић Зечић.
У свом кратком животу написао је око 40 приповедака. Да би младим генерацијама приближили његово стваралаштво које је настало пре 120 година, бањалучка Народна и универзитетска библиотека Републике Српске спојила је четврту и девету уметност и кроз стрип представила његове приповетке који су урадили професионални стрип цртачи који, иначе раде стрип за француско тржиште. Настављајући у том правцу, у сарадњи са удружењем „Девета димензија“ урађен је у стрипу и Алекса Шантић, Стјепан Митров Љубиша и Бранко Ћопић.
Отварајући изложбу, градоначелница Ужица др Јелена Раковић Радивојевић, између осталог је рекла:
- Узимајући у обзир чињеницу да је Петар Кочић најзначајнији представник српског реализама са ових простора, циљ је да се кроз ову поставку поново актуелизује дело кроз савремену и свежу уметничку форму. Реакције свих генерација читалаца, поготово млађих, веома су позитивне на овај вид представљања Кочићевог дела.
Др Јелена Раковић Радивојевић истакла је да је изложба „потврда и још један корак ка унапређивању културне сарадње, квалитетније културне размене и бољег разумевања кроз призму књижевности града Ужица и Републике Српске, а која датира деценијама уназад“.
Učitavanje komentara...