У свечаној сали Градске куће одржана је промоција постхумно објављеног документарног романа „Мајор Кол, грађанин Колић“ Ђорђа Пилчевића (1938-2017), ужичког новинара, публицисте и историографа у издању Историјског архива Ужице и приређен омаж за све што је Пилчевић урадио као публициста и дугогодишњи сарадник ужичког Архива и новинар више листова међу којима и ужичких "Вести" у којима је објавио своје прве текстове.
- Вечерас нас није окупила једна књига, вечерас нас је окупио један човек и представљање ове књиге део је омажа који смо приредили нашем Ђорђу Пилчевићу, нашем Ђолу, нашем Пилцу - рекао је на почетку скупа архивски саветник др Александар Савић наводећи Пилчевићеву биографију од родне Крушчице, податке из новинарске каријере од Вести, Политике, Борбе и сарадње са преко 50 листова и часописа у бившој земљи и преко двадесет објављених фељтона.
Савић је истакао и Ђорђев полемички дух увек на страни истине и правде и предочио његово публицистичко стваралаштву укључујући монографију краљевог сликара Михаила Миловановића чију је рехабилитацију новинар Пилчевић и покренуо.
О ратној улози двоструког шпијуна и поратној судбини Немца Ханса Кола, или Ивана Колића коју је Пилчевић годинама истраживао, објавио фељтон и припремао за књигу,а предано је приредио ужички књижевник Зоран Јеремић, слово приредјивача ове ратне приче на промоцији је пренео новинар и публициста Зоран Жеравчић.
- Дјордје је тешко подносио неправду и лаж. Стога се нимало случајно тема о немачком ратном злочинцу Хансу колу није случајно нашла у фокусу његовог првог објављеног романа. Драматуршки вешто распоређујући време његових злодела, његових лица и наличја које је као обавештајни официр оставио у ужичком крају Ђорђе Пилчевић нас уводи у свет још једне ратне голготе српског народа и његовог раздора. Овај роман за који можемо рећи да је роман - повремено хроника обилује са толико документарних детаља да нас из пасуса у пасус увлачи у шпијунски трилер, а затим у сурови реализам ратних романа - пише Јеремић о овој књизи која је за приредјивача била драгоцено читалачко искуство које је још једном потврдило дар и огромну истраживачку енергију Ђорђа Пилчевића.
О Ђорђу Пилчевићу у препуној сали Градске скупштине говорили су његови пријатељи и сарадници: у име издавача архивски саветник Жељко Марковић, директор "Вести", Никола Митровић , о књижевном стваралаштву и стилу писања говорио је публициста Радоје Андрић, о сећању на дружење дугогодишњи пријатељ Секула Новаковић и сарадњи и издању монографије о сликару Михаилу Миловановићу Добривоје Борчић као и о његовом капиталном делу "Трагично пролеће" које говори о НАТО бомбардовању ужичког краја 1999. године.
Директор Историјског архива Жељко Марковић захвалио је породици Пилчевић на уступљеној градји и документима који се као богата збирка чувају у Архиву уз речи да је Ђордје био један од најбољих приредјивача и сарадника ове установе културе.
Публициста Радоје Андрић измедју осталог је рекао да је Пилчевић написао више књига него што су неки прочитали и да је имао једну од најбогатијих личних архива.Уз питање "шта ће бити о оном што је било" изразио је веровање да ће се "догодити много књига у Ђорђевом одсуству".
- Из његове богате архиве требало је да изадје још 49 наслова. Можемо само да претпоставимо каквих наслова и каквих књига! Остали смо ускраћени за монографију о генералу Љуби Дјурићу, књигу о председницима општина и градоначелницима Ужица, за књигу о Ужичанима Голооточанима и информбироу, за књигу о знаменити женама Ужица и спортистима, монографију Ужица у три тома, монографију родне Крушчице, књигу о рехабилитованим жртвама комунизма, књигу о песмама Голооточана чију је копију Ђорђе поседовао и она је захваљујући породици Пилчевић сада у поседу Архива као и остали документи које је проналазио и систематизовао - навео је Андрић.
Директор "Вести" Никола Митровић у име колега новинара на промоцији је прочитао текст Зорана Јеремића, Пилчевићевог дугогодишњег сарадника и сећање на једно од најбољих ужичких пера, новинара који је у "Вестима" градио свој истраживачки рукопис и до последњег дана живота несебично га даривао овој новинској кући. Седећи у редакцији само пар дана пре смрти неуморни Пилац сугерисао је нове теме. Он је подсетио на Пилчевићев први текст објављен у "Вестима" 1957. године и како је сам Ђорђе истицао најзанимљивијих и најузбудљивијих 17 новинарских година проведених у "Вестима" увек и у свакој прилици бранећу част новинарске професије.
- У трагању за истином Ђорђе није питао за цену и био је принудјен да се неколико пута надје на оптуженичкој клупи у ужичком суду. Медјутим, чињенице су увек биле на његовој страни - део је из текста које је Митровић прочитао.
Секула Новаковић, дугогодишњи пријатељ каже да је лепота новинарског стила Ђорђа Пилчевића узор који је увек било тешко достићи и да је био родјен за стресан и одговоран позив.
- Са Ђорђем сам се дружио пуне четири деценије и од њега никада нисам доживео нешто што ми се није свидело. Откада га нема никада нисам залазио на места нашег дружења, јер ми то буди само тужне успомене, на те дивне и незаборавне дане - испричао је синоћ Новаковић.
Добривоје Борчић подсетио је на монографију Михаила Миловановића рекавши да је Пилчевић у корице ове књиге сместио живот сликара од родјења до стрељања 1941. године. Штампана је у тиражу од хиљаду примерака и ње одавно нема на тржишту.
Речи захвалности Архиву, пријатељима, колегама његовог оца на синоћ одржаној промоцији у име породице упутио је др Дејан Пилчевић који је рекао да се захваљује што су на изузетан, реторичан начин говорили не само о делу већ и о личности његовог оца који није само волео и честито радио свој посао бавећи се истраживачким новинарством када та категорија није ни постојала.
Učitavanje komentara...