Бела црква каранска скоро седам векова представља духовни и културни центар Лужничке долине. После цркве Светог Ахилија у Ариљу најстарији је средњовековни споменик културе у ужичком крају. Задужбина жупана Петра Брајана прославила је 7. априла своју храмовну славу-празник Благовести Пресвете Богородице. Домаћини славе били су Драго и Илинка Васовић велики добротвори који годинама на различите начине помажу ужички крај.
Свету литургију служио је архијерејски намесник ужички протојереј- ставрофор Милош Босић уз саслужење свештеника из Ужица и Вељка Јараковића, протојереја- ставрофора, дугодишњег пароха Беле цркве каранске у пензији. Након литије око храма, приступило се резању славског колача и благосиљању жита које су припремили домаћини славе Драго и Илинка Васовић из Луновог Села. Парче славског колача преузео је Иван Савић из Трнаве каранске. Иван и његов брат Горан биће колачари следеће године.
Протојереј-ставрофор Милош Босић у својој надахнутој беседи говорио је о значају Благовести-почетку нашег спасења, празнику који се прославља уз велику духовну радост. Подсетио је да сваког дана у години будемо хришћани и на речима и на делима, да негујемо тадицију, чувамо своје порекло, корене и да никада не заборавимо место из кога смо кренули у свет.
Јереј Марко Ерић, старешина Беле цркве каранске, честитао је празник, нескривајући радост што је наша светиња на Благовести испуњена до последњег места. Потврдио је да окупљања као ово данашње доприносе јачању вере, слоге и духа заједништва. У име Црквене општине Каран уручио је захвалнице Граду Ужицу, предузећима, организацијама и појединцима који су свако на свој начин и према својим могућностима допринели уређењу Беле цркве каранске.
Прослава храмовне славе настављена је уз свечану трпезу коју су припремили Драго и Илинка Васовић из Луновог Села. Ретко се данас срећу особе као ово двоје племенитих људи, људи посебног кова. Драго и Илинка Васовић велики су добротвори који годинама на различите начине помажу ужички крај. Ни деценије живота и рада у Швајцарској нису умањиле нити избрисале њихову љубав према родном крају. Брачни пар Васовић уписао се и на списак донатора ужичке болнице. Деветесетих година прошлог века када је наша земља била под санкцијама, више пута донирали су неопходне апарате, велике количине лекове и санитарног материјала. Параклис у порти Беле цркве каранске њихов је поклон завичају. Финансирали су и изградњу и опремање сале за парастосе на гробљу у Драговој родној Каменици у Луновом Селу. Доласке у отаџбину користили су да кроз разговоре са пријатељима, рођацима и комшијама и сазнају коме је помоћ најпотребнија у том тренутку. Усрећили су многе породице, обрадовали сиромашне и болесне, помогли да реше наизглед нерешиве проблеме и све то увек ћутке, у тишини, као да не чине велика дела.
Драго и Илинка Васовић остављају будућим генерацијама јасан пример како се воли свој народ, свој завичај и своја земља. Ово двоје људи за понос, поштовање и дивљење тврде да је највећа радост за човека када учини добро дело.
Učitavanje komentara...