Каначки: Најважније је поверење станара

- Станари морају да виде и осете да професионални управник жели нешто на боље да промени и да нико никог не вара. Да све буде транспарентно, укључујући свакодневан увид у трошење новца са рачуна – наводи за “Вести” професионални управник више ужичких зграда Зоран Каначки кога  суграђани познаји и као спортског новинара

Спортски дух Зорана Каначког не напушта ни као професионалног управника. Његова зграда у Улици Лазара Мутапа 8 једна је од најбоље уређених у Ужицу. Доживела је препород када се комшија Кана прихватио посла. Успешан је зато што се труди да у његовој згради буде као у својој кући.  Његове квалитете и организационе способности препознале су многе стамбене заједнице које га све више ангажују да брине и о њиховим зградама.

Све већи број стамбених зграда у Ужицу суочава се са великим проблемима, каква су запажања вас као професионалног управника на терену?

 Све што не ваља у нашим стамбеним зградама, долази сада на наплату због ранијег изостанка деценијског улагања.  Ужичке зграде грађене су углавном седамдесетих и осамдесетих година, одржаване су како су (не) одржаване. Људи данас живе у огромној заблуди да ће неко други уместо њих уложити средства у зграде у којима су власници станова.

Каква је ценовна политика одржавања, како је оцењујете?

Цене које је донео град Ужице за текуће и инвестиционо одржавање су највероватније донете с обзиром на стање у држави, како станари не би били много оптерећени. Јесте “златно доба”, али су примања људи и даље мала. Тренутно је 8,9 динара и важи за све зграде и оне које су старе 30 година колико и њихов лифт. За стан од 60 квадрата згради са лифтом који је стар преко 30 година издваја се 700 динара месечно или 8.400 динара на годишњем нивоу.  Замислите зграду од 70 станова где сваки стан зависно од квадратуре одвоји 700-900 динара на месечном нивоу одвоји 500 евра па пута 12 месеци то је 6000 евра. Додатна улгања увек значе дискусију и образложење.

Каква су ваша искуства у згради у којој сте прво били комшија-управник и објаснисте нам појмове текуће и инвестиционо одржавање?

Текуће одржавање је одржавање зграде у стању каквом јесте и поправка низа кварова како  не би дошло до пропадања.  Инвестиционо одржавање је замена фасаде, лифтова, крова и то су велике инвестиције. Поменули смо 8,9 динара по квадрату за зграду која има лифт и стара је преко 30 година. Хајдемо да изгласамо 15 динара и ето повећања фонда за нашу зграду. У Лазара Мутапа договорили смо да сви годину и по дана  издвајање по 1500 динара месечно без обзира на квадратуру стана, или 18.000 динара годишње.  И урадили 700 квадрата фасаде. Одговорно тврдим да уколико је квадрат у Лазара Мутапа био 500 евра, сада је сигурно 600 евра захваљујући улагању станара.

Који су проблеми најизраженији, фасада, кров, инсталације,  лифтови, паркинг или је можда боље да застанемо, јер нећемо имати довољно простора за набрајање у новинама?

Фасаде су у катастрофалном стању, као и заједнички ходници, лифтови који се често кваре, јер су у употреби од седамдесетих и осамдесетих година. Радни век лифтова је 25 година, али они раде преко четрдесет лета. Наравно, велики проблем је и недостатак добрих мајстора   не само за лифтове, већ и водоинсталатера, керамичара, јер често станари у управнику виде хаусмајстора.

Шта може бити предност за наш град када је одржавање зграда у питању?

У односу на друге средине  предност нашег града јесте зато што постоји ЈП “Стан”, али ни ово предузеће  не може да покрије све проблеме услед мањка људства. Познато је да постоји доста дотрајалих кровова, али “Стан” не може да уради више од 3-4 крова у сезони због превише посла и мало људи.

Каква су ваша искуства и како оцењујете сарадњу са стамбеним заједницама, колико је битна транспарентност рачуна?

Чини ми се да и даље  има много незаинтересованих станара и људи који живе у прошлим временима када су станови били државни што није добро. У међувремену смо постали  власници, што значи  преузимање пуне одговорности за своју зграду. Станари морају да се договоре шта желе. Лично имам добру сарадњу са стамбеним заједницама у којима сам професионални управник. Трудим се да станаре максимално мотивишем и заинтересујем. Станари моје стамбене заједнице имају шифру мејла и свакога дана могу да виде стање на рачуну и провере како се троше средства зграде, да ли је плаћена струја, мајстори, какво је стање...

Шта се догађа уколико нема неопходне већине за санацију проблема у згради, некада су у питању новчано вредне одлуке од пар милиона динара за инвестиције?

За све одлуке које се тичу новца мора одлучити двотрећинска већина. Али како да донесемо значјну одлуку ако има доста незаинтерсованости, рецимо ако не ради лифт који кошта 4,5 милиона и треба донети одлуку Закон о становању је предвидео да по члану 43. станаре који се не појаве на три седнице стамбене заједнице прогласи недоступним све до тренутка док се не појаве на састанку, јер до тада  немају право гласа.  Одлуке доносе станари који су заинтересовани  да њихова зграда не пропадне и да се не сруши. Стамбена заједница сноси пуну одговорност рецимо за стање фасаде и уколико се уруши и некога повреди одштета се солидарно плаћа о чему сведочи и до сада донетих пар судских пресуда.

Где почиње власништво станара?     

Власништво станара није на његовим кућним вратимам - власништво је на уласку у зграду. Затим на земљишту за редовну употребу и ту је  власништво станара. Морамо да подигнемо не само свест о становању, него и о припадности нашој згради, месној заједници, граду, држави и онда може да нам буде боље.

Колико сте као професионални управник, или као занимање  у могућности да утичете на доношење измена, или нових комуналних одлука у локалној самоуправи?

Не можемо да утичемо на ове одлуке нити нас ко пита нити зове. Постоји, доста нелогичности у неким одлукама. Рецимо нема ко да покоси траву! Одете у Пету управу и упутите захтев, а они вам кажу да то не спада у програм  одржавања. Рецимо случај у Улици Краља Петра 70,  где се одржавају три зграде, а четврта као да не постоји! Само што је на њој слово Г, а претходне три су обележене  словима А,Б,В. Ове три се одржавају,  шиша трава, а када се дође до четврте ту косидба престаје.

Постоје програми енергетске ефикасности, једна од мера су и субвенције за замену дострајале столарије. На какве проблеме наилазите? 

И мени као професионалном управнику упућено је пар позива и људи траже употребну или грађевинску дозволу зграде у којој живе. У листу непокретности стоји да ли зграда има употребну дозволу или нема. Зар не може било ко из урбанизма да погледа која зграда има или нема дозволу? То се не дешава. Онда морате да одете у Историјски архив и тражите, а уколико дозволе нема, онда идете даље у катастар и тако редом. Због чега постоји Е-управа?Зашто компликујемо када не треба да буде тако? Проверавао сам Трг партизана и зграде на њему имају употребну дозволу  и пре ће без употребне дозволе бити нове зграде са новијим датумима  градње. Ваљало би ову процедуру поједноставити, јер станари траже од управника да уради овај посао, а онда управних зове једну, другу, трећу адресу...

Шта је важно рећи станарима, какав је ваш приступ људима који очекују да професионални управник брине о њиховој згради?

На састанку стамбене заједнице  увек говорим "ми". Сматрам да су ми станари послодавци, да ме плаћају,  и ја то увек ценим. Важно је да увек треба да кажу шта желе и да заједнички тражимо решење као и да предоче шта им смета. Увек сам спремам на аргументовану критику сопственог рада, али постоје и критизери, а једна лепа изрека о њима каже  "Сви би да паркирају кола у хладовину, али неће нико да засади дрво".

Ранг листа

На првом месту фасаде, а на другом лифтови док би убедљиво на прво место ставио недостатак свести о битности решења проблема у згради.

Војни станови

Зграда у којој живим има проблема са Војно-грађевинском дирекцијом и судим се са њима.  Они имају четири војна стана у Лазара Мутапа 8 и по уговору не плаћају инвестиционо одржавање, станари су у закупу, а Управа за инфраструктуру је власник. Станари плаћају текуће одржавање, управника,  али инвенстицоно одржавање плаћа власник. И зато смо на суду ....

Текуће и инвестиционо

Текуће одржавање је одржавање зграде у стању каквом јесте и поправка низа кварова да не дође до пропадања.  Инвестиционо одржавање је замена фасаде, лифтова, крова и то су велике инвестиције. Станари могу да кажу да је мало или много 8,9 динара по квадрату за зграду која има лифт и стара је преко 30 година. Додатна улагања значе увек дискусију и образложење.

Критизери

Увек сам спремам на аргументовану критику сопственог рада, али постоје и критизери, а једна лепа изрека о њима која каже  "Сви би да паркирају кола у хладовину, али нико од њих неће да засади дрво".

Пројекат “Зграде – комшије под истим кровом” суфинансира Град Ужице.

Ставови изнети у подржаном пројенту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.