Како се радило и градило у време ауторитета

Пре 60 година, а поводом двадесетогодишњице Дана борца 4.јула 1961.године, председник СФРЈ Јосип Броз Тито свечано је отворио Трг партизана. Дан раније Александар Ранковић, председник Одбора за изградњу Трга открио је споменик Титу, пише Слободан Боби Ранђеловић, некадашњи директор ГП „Златибор

Најзаслужнији за изградњу Трга партизана свакако је Александар Ранковић, јер само један такав ауторитет могао је да обезбеди толика средства из савезног буџета. Из републичког буџета плаћени су трошкови прославе на отварању Трга и конкурс за идејно решење. Ужичка општина и привреда нису учествовале у финансирању.

Полазна основа за Трг је опредељење Савеза бораца Југославије када је Александар Ранковић постао председник Одбора за изградњу, јер је на његову иницијативу, усвојен предлог да се у Ужицу подигне споменик Јосипу Брозу Титу. Разлог је 1941.година када је у зараћеној Ервопи, Ужице било једина слободна територија. Милош Минић, председник републичке Владе изнео је тај предлог који су прихватили и републички органи. Затим је Република расписала конкурс за изградњу Трга и одмах је 1958.године формиран ужички Одбор за изградњу. Тај одбор био је једина спона од Савеза бораца до републичке Владе. Те године председник општине Ужице био је Милан Јефтовић, а почетком 1959.године за председника општине изабран је Рајко Јечменица, који је аутоматски био и председник Општинског одбора за изградњу Трга партизана.

На конкурсу за идејно решење учествовали су архитекте Славко Мандић, Милорад Пантовић и Ружица Илић. Жири који је одлучивао о приспелим решењима није доделио прву награду. Другу награду деле Мандић и Пантовић, а трећу је добила Ружица Илић.

Одлуком Општинског одбора за изградњу Трга за главног извођача радова изабран је ГП „Златибор“ са подизвођачима „24 септембар“, „Јединство“, „Трешњица“ из Ужица и „Дело“ из Београда, а поплочавање су радиле фирме из Суботице и „Мермер“ из Сенте.

Експропријација и рушење постојећих објеката на тадашњој Житној пијаци почело је средином 1958. године. Почетком 1959.године Ужице се „усталасало“ јер је требало срушити највишу кућу у Ужицу, односно кућу Прљевића, која је имала приземље и три спрата. Међутим, захваљујући умешности и одлучности председника општине Рајка Јечменице, проблем је превазиђен, кућа је срушена и могло се почети са ископима. Сећам се почетком септембра 1959.године Ужичка гимназија је од ученика и ученица четвртог разреда оформила бригаду која је радила месец дана на ископима за темеље првог солитера у Ужицу, познат као „Кула“.

С обзиром да је рок завршетка радова био 4. јул 1961. године, то је био императив за извођача радова. Никакав разлог за померање рока, нити је био могућ, нити је био прихватљив. Инвеститор је формално била Општина, преко стамбеног предузећа „Стан“ чији је директор био Драгомир Каљевић-Ћага.

Тадашња Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ) де фацто била је у лику Александра Ранковића, односно СР Србија у лику Слободана Пенезића Крцуна. А био је ово велики изазов и за ГП „Златибор“ у лику директора Јурија Дриза који је уједно био и технички директор предузећа, са десетак искусних грађевинских техничара.

Све објекте поделио је у три целине сектор „А“, сектор „Б“ и сектор „Ц“. У сектору „А“главног пројектанта Станка Мандића грађени су објекти Робна кућа „Прогрес“ позната као „Стара робна кућа“ са стамбеним блоком, затим Позориште, Друштвени дом са библиотеком и Пошта.

Сектор „Б“ главног пројектанта Милорада Пантовића чинили су објекти „Кула“ први солитер у Ужицу, Служба друштвеног књиговодста (СДК) сада Пореска управа, Градска кафана, Биоскоп „Партизан“ са стамбеним делом, као и преко главне улице зграда “Споменица“.

Сектор „Ц“ је партерно уређење Трга које је дело архитекте Станка Мандића. За сваки објекат урађен је динамички план градње и једном недељно, уз присуство пројектанта, вршена је анализа испуњења радова.

Поделу на секторе „А“, „Б“ и „Ц“ и постављање управника сектора као и руководиоца градилишта лично је урадио инжењер и директор ГП „Златибор“ Јурије Дризо. У недостатку инжењерског кадра пружена је шанса млађим грађевинским техничарима који су оправдали указано поверење, завршетком радова у уговореним роковима.Сектором „А“ управљао је Никола Прохоров, а водећи грађевински техничар био је Љубивоје Гавровић, блок „Б“ покривао је виши грађевински техничар Душан Павићевић, а водећи грађевински техничар био је Божидар Диковић, за блок „Ц“ био је задужен виши грађевински техничар Власто Обрадовић.

Укупно је било 14 објеката- градилишта од којих је само Пошта извођена касније (1963-1965), позориште је било споља готово, обложено каменим плочицама, а све инсталације, сценска техника и ентеријери рађени су у периоду од (1961-1966). Руководилац на ова два градилишта био је дипл.инг.арх Миленко Радичевић.

Поводом завршетка радова 4. јула 1961. године на митингу у Крчагову, пред више од 100.000 људи говорио је друг Тито. Тог дана прорадила је и телевизија у Ужицу, а водитељи су били Данка Нововић и Мића Орловић.

За изванредан допринос у изградњи Трга партизана са пратећим објектима инжењер Јурије Дризо добио је Орден рада са златним венцем, указом председника СФРЈ Јосипа Броза Тита. То је био његов други орден, јер је први добио 1953.године по завршетку радова на изградњи Ваљаонице бакра у Севојну, навео је Ранђеловић.

Подсетимо, да су „Вести“ још 1961.године опширно писале о отварању Трга партизана и догађајима од великог значаја за Ужице које је било у центру пажње бивше велике државе. У протеклом периоду поводом јубилеја Трга партизана додатно смо кроз бројне разговоре и фељтон истицали значај и заслуге људи који су доносили одлуке, пројектовали, градили и живели, а све ради очувања простора високих архитектонских и урбанистичких квалитета. Идеја Трга била је да се он направи за људе који живе у том граду.

Сектор „А“главног пројектанта Станка Мандића чинили су објекти Робна кућа „Прогрес“ позната као „Стара робна кућа“ са стамбеним блоком, затим Позориште, Друштвени дом са библиотеком и Пошта.

Сектор „Б“ главног пројектанта Милорада Пантовића су објекти „Кула“који је и први солитер у Ужицу, Служба друштвеног књиговодста (СДК) сада Пореска управа, Градска кафана, Биоскоп „Партизан“ са стамбеним делом, као и преко главне улице зграда “Споменица“.

Сектор „Ц“ партерно уређење Трга дело је архитекте Станка Мандића. За сваки објекат урађен је динамички план градње и једном недељно, уз присуство пројектанта, вршена је анализа испуњења радова.