Кадар је апсолутни приоритет

Од маја 2022.године др Драган Дамјановић, хирург онколог је в.д директора Опште болнице Ужице и начелник хирургије. Највећи изазови у организационом делу су нормализација рада после короне

- У Општој болници Ужице после не тако кратког ковид периода, покушавамо да се вратимо на период пре короне што није једноставно ни за запослене, ни за пацијенте који нису могли да долазе на превентивне прегледе, или у датом термину да буду адекватно збринути због заузетости капацитета-истиче за „Вести“ др Драган Дамјановић, в.д директор Опште болнице Ужице.

Шта је актуелно у ужичкој болници?

Позитивно је што операциони блок ради у пуном капацитету у тренутним условима. Од средстава опортунитета добили смо електрокаутер као донацију, тако да ћемо од јесени оспособити још једну операциону салу. За похвалу је ортопедски оперативни програм одељења ортопедије који је препознат не само овде, него и на републичком нивоу јер је после короне регулисао листу чекања за уградњу протеза колена и кука. Са Републичким фондом за здравствено осигурање (РФЗО) договорено је да преузму и одређен број пацијената са Иститута за ортопедију "Бањица". Ти пацијенти се овде јављају на преглед и стављају на нашу листу чекања, а према њиховој жељи оперишу се сада или касније. Наши ортопеди су дали термине за те пацијенте који дођу и определе се када ће бити оперисани. Подсетићу, када је прошлог септембра на оперативном састанку једна сала опредељена за ортопедију они су максимално искористили капацитете уз логистичку подршку свих осталих од анестезије, инструментара, особља из операционог блока... Ми смо били водећи у Србији у скидању листе чекања, што је Фонд препознао и онда је са "Бањице" преусмерен део пацијената. Тако да је успостављена стална сарадња са Фондом у том организационом делу.

Веома је важно и што је одлуком Фонда одређен број терапија за различите дијагнозе „спуштен“са терцијарног на секундарни ниво, конкретно за мултипла склерозу и за неке онколошке пацијенте. Похвално је и када је Влада одлучила а Фонд дао у спровођење, што се за само седам дана Служба неурологије реорганизовала да почне примање терапије за мултипла склерозу. Сви су се ангажовали тако да пацијенти за ту терапију не морају више да иду у Београд, него је примају овде. Таква ситуација је и са биолошком терапијом код онколошких пацијената.

Каква је ситуација са другим операцијама, с обзиром да сте и начелник хирургије?

На хирургији смо успели да пацијенти са мањим операцијама не чекају дуг период. Пацијенти који дођу у хируршку амбуланту са дијагнозама за које би чекали у Србији на операције и до пола године, овде буду оперисани у року од најдуже месец дана. Конкретно, пацијенти који су били прошле недеље на прегледу, ове недеље се оперишу, што немате нигде у Србији. Једноставно, само добром организацијом смо успели то да урадимо.

Ужичка хирургија ради све што су трендови и што се ради и у Србији. Протекле седмице урађене су три лапараскопска колона, што је најсавременији тренд лечења карцинома дебелог црева. То је започето пре короне у ужичкој болници, а сада је настављено да се ради. Из васкуларне патологије се ради све што треба. И овде је проблем кадра, имамо одобрене три специјализације из опште хирургије, али немамо заинтересованог лекара за хирургију. За пет година у пензију са хирургије ће отићи пет или шест хирурга.

На чему инсистирате?

Морамо фунционисати као пре короне. Најлакше је за много ствари рећи као оправдање да је то због короне, али ја се са тим не слажем.

Проблем је квар одређених апарата јер су набављани раније и имају рок трајања, затим уговори са сервисерима и рок плаћања. Проблем је и што ви поправите једно онда искрсне нешто друго, зато што огроман број пацијенета захтева додатне дијагностичне методе. То се односи и на магнетну резонанцу, као и за апарате за гастро и колоноскопију без којих болница оваквог типа не може да функционише. Менаџмент Здравствениг центра Ужице и Опште болнице максимално се труде да све што је и нашој моћи буде у функцији.

Магнетна резонанца је поправљена, али генерално је проблем што пацијент мисле да то дијагностичка метода која треба да буде урађена одмах. Важно је истаћи да постоје јасно прописани клинички критеријуми на нивоу Србије у ком термину треба да се уради одређена дијагностичка процедура, као и оне дијагнозе које треба да се ураде у року од месец дана. Примера ради, ако доктор напише да треба да се уради магнетна резонанца кичме, то значи да преглед треба да се уради у периоду између 9-12 месеци. Пацијент се ставља на листу чекања, јер ако му се закаже у првом слободном термину онда је затворио место за онколошког пацијента коме треба магнетна резонанца за контролу, или за новооткривеног онколошког пацијента коме треба за почетак лечења. Магнетна резонанца има одређен број термина и зато пацијенти морају имати разумевања, јер клинички критеријуми јасно опредељују време када треба урадити одређене дијагностичке методе. Ако пацијент то уради у приватној пракси Фонд му неће рефундирати ако није стављен на листу чекања. Примера ради, дневно се тражило и по десетак потврда, али моја предност је што сам онколог и знам када то треба да се уради, а када да се сачека. Кроз добру комуникацију са пацијентом све може да се објасни и да буде решено.

Примера ради, проблем је ако чека пет минута у заказано време и дође да се жали, али му није проблем ако чека сат времена у банци.

Какве је последице оставила корона?

Корона је изненадила све, не само нас, него и цео свет. Уз помоћ Града Ужица добро се реаговало за ковид болницу у кругу касарне. Све похвале за брзу трансформацију у организационом смислу и наша велика срећа био је тај издвојени објекат, јер да је болница била пуна људе не би могли да оперишемо ни од слепог црева.

Они који су били ангажовани у ковид систему максимално су одрадили посао, а и остали који су ишли на испомоћ дали су свој допринос. Проблем код короне била је њена непредвидивост. Сада нема тестирања и понашамо се као да је нема. Последице поремећаја стања здравља који су условљени короном видљиве су у било ком сегменту.

Ситуација што се тиче кадра није добра. Људи одлазе у пензију, дуг период био је и без занављања кадра. Сада, сваки лекар који је дошао код мене на разговор, примљен је да ради у ужичкој болници. Али, проблем је и што немамо лекара на Заводу за запошљавање. Запослено је око 10 младих лекара али на одређено и то их кочи у одабиру специјализације. Трудим се да им се уговори продуже, а примање на неодређено зависи од Министарства здравља, а иста ситуација је и са сестрама. Примања јесте било за време короне, тако да према најавама уговори су им продужени до краја августа.

Кадар је приоритет, све остало можете да набавите, али неће имати ко да ради. Ситуација је још гора у осталим општинама Златиборског округа. Потребни су лекара јер се повећава обим посла и који је све захтевнији. Сада 20 лекара може да почне да ради, али је проблем што све док су на одређено не могу да конкуришу за специјализацију. Прошле године било је специјализација да могу да се бирају, а пре тога имали смо несклад кад је било људи, а није било специјализација.

Да ли бисте још нешто додали?

У наредном периоду подсетићемо и да је пре 170 година основана ужичка болница која је имала велики значај за становништво свих протеклих година.

За пацијенте је важно да знају да листе чекања за магнетну резонанцу и скенер су јасно дефинисане клиничким критеријумима које је прописао Републички фонд здравственог осигурања. Ми смо од почетка године формирали листу чекања и за магнет који у том тренутку није радио и дали термине за јун, септембар и децембар. Уколико су имали термин, а магнет није радио добијали су потврду да могу да ураде на другом месту и да им тај преглед буде рефундиран. Од тренутка када је магнет прорадио великим залагањем Службе радиологије убрзао се процес дијагностике тако да ће пацијенти који су били на листи чекања у пре короне бити убрзо прегледани.

Карцином дојке у порасту

Што се тиче дојке ситуација у најмању руку није добра. Учесталост појаве карцинома дојке је у порасту, што примећујем као хирург онколог који се 11 година бави патологијом дојке у Златиборском округу. Вишеструки су разлози, али истичем да је веома важно што ужички Дом здравља има скрининг. Нажалост, жене се не одазивају, само њих око 30 одсто, што је мало. Ми смо међу реткима у Србији да на нивоу дома здравља и болнице имамо скрининг на мамографу, као и да се лечи сва патологија дојке.

Свако нека ради свој посао

Кадар у ужичкој болници је апсолутни приоритет, али забрињавајуће је што немате заинтересованих лекара да раде и да добију специјализацију. Кадар се мора занављати јер је то генерално проблем. Када пет лекара оде у пензију, онда поред специјализације треба око 15 година да надоместите тај кадар. Мора се наставити са побољшањем и набавком опреме, а мој став је и да ми као пружаоци услуга апелујемо на све лекаре, техничаре, помоћно особље да се приступа послу и раду сходно правилима и кодексима. Доктор да буде оличење доктора, као и медицинска сестра, или спремачица. Свако нека ради свој посао и нећемо имати проблем. Пацијенти ме воле јер ја са њима причам, објасним им како би било да су нам улоге замењене.