Бол у леђима после дана проведеног за рачунаром, укочен врат или непријатан осећај у колену лако припишемо умору. Прва реакција често су одмор, масажа или неколико вежби пронађених на интернету. Ипак, оно што некоме помаже, код друге особе може бити неефикасно, па чак и додатно погоршати тегобе.
- Бол је сигнал упозорења, а не стање на које организам треба да се навикне. Што се раније препозна узрок дисфункције, то је рехабилитација једноставнија, а ризик да проблем постане хроничан мањи - каже струковни физиотерапеут и сензорни терапеут у МедиГроуп ПхyсиоЦаре центру, Јелена Деспотовић.
Посебну пажњу треба обратити ако бол почне да ремети свакодневне активности или сан, ако траје дуже од седам до 14 дана или се изнова враћа. Разлог за стручну процену могу бити и јутарња укоченост која траје дуже од 30 до 60 минута, ноћни бол који буди из сна, као и бол који се спушта низ руку или ногу и прати га промена осећаја или мишићне снаге.
ЗАШТО МАСАЖА И ВЕЖБЕ СА ИНТЕРНЕТА НИСУ УВЕК ПРАВИ ИЗБОР
Када се појави бол, многи прво покушавају да проблем реше масажом или вежбама са друштвених мрежа и интернета. Такав приступ, међутим, не узима у обзир узрок бола нити индивидуално стање особе.
Масажа може да прија и привремено смањи осећај напетости, али није сваки бол последица „укоченог“ мишића. Понекад је мишић у заштитном спазму јер покушава да стабилизује одређени део тела. У таквој ситуацији интензивна масажа или агресивно истезање могу додатно да иритирају проблем.
Слично је и са вежбама са интернета. Вежба која је некоме помогла код бола у леђима не мора бити одговарајућа за другу особу, чак и када су симптоми наизглед исти.
- Најбоља вежба може постати штетна ако се ради у погрешно време, на погрешан начин или тело за њу није припремљено - истиче Деспотовић.
Једна од честих заблуда је и да вежба мора да боли да би била ефикасна. Оштар бол током вежбања може покренути заштитне реакције организма, због чега тело почиње да користи друге мишићне групе и ствара нове компензације.
Зато би процена узрока и механизма бола требало да претходи избору вежби или терапије.
ИСТА ДИЈАГНОЗА НЕ ЗНАЧИ И ИСТУ ТЕРАПИЈУ
Две особе могу имати исту дијагнозу, али потпуно различите потребе током опоравка.
- Не лечи се дијагноза са папира, већ човек са специфичним функционалним статусом и биомехаником - објашњава Деспотовић.
На избор терапије утичу године, физичка кондиција, начин живота, професија, претходне повреде и друга здравствена стања. Особи која већи део дана седи за рачунаром можда ће бити потребно да ради на постуралној стабилности и прекидању дуготрајног статичког положаја, док ће код спортисте захтеви бити другачији.
НЕ ТРЕБА ЧЕКАТИ ДА СЕ БОЛ ПОЈАВИ
Физикална терапија нема улогу само када већ постоји повреда или изражен бол. Стручна процена може помоћи да се мишићни дисбаланси, ограничења покрета и лоше постуралне навике препознају пре него што прерасту у озбиљнији проблем.
То је посебно важно за људе који велики део дана проводе седећи. Некада мале промене, попут правилног положаја монитора, подешавања столице, чешћих кратких пауза и циљано одабраних вежби, могу значајно утицати на начин на који тело подноси свакодневно оптерећење.
Када се бол упорно враћа, циљ зато не би требало да буде само његово тренутно ублажавање, већ разумевање због чега се јавља и шта је потребно променити да се проблем не понавља.
Učitavanje komentara...