Ка родно одговорном буџетирању

- ЦИЉ НИЈЕ ДЕЉЕЊЕ БУЏЕТА „НА МУШКИ И ЖЕНСКИ“, ВЕЋ ЈЕДНАКА ДОСТУПНОСТ УСЛУГА СВИМ ГРУПАМА СТАНОВНИШТВА БЕЗ ОБЗИРА НА ПОЛ, СТАРОСНУ ДОБ, ЗДРАВСТВЕНЕ ПОТРЕБЕ...- НАВОДИ ЗА „ВЕСТИ“ ГОРДАНА САВИЋ, ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАР УЖИЧКОГ ЦЕНТРА

Овај пројекат треба да допринесе успостављању нове праксе у доношењу локалних политика. Нова пракса подразумева веће укључивање грађана и поштовање родне једнакости.

Заједно са градском управом завршили смо два документа. Један је „Локални акциони план за родну равноправност“ који би требало да буде усвојен до краја године, а други „План партиципације грађана“ који може да се примењује за сваку активност локалне самоуправе коју спроводи. Цео пројекат се заснива на законским обавезама локалне самоуправе почевши од Устава, Закона о буџетском систему, Закона о локалним самоуправама и Закона о родној равноправности. Ови закони кажу да родна компонента треба да буде увршећена у сва документа локалне самоуправе попут Града Ужица како би се градио амбијент који даје једнаке могућности свим грађанима и грађанкама.

Како посматрате родну равноправност у погледу расподеле буџетских средстава?

Са ширег аспекта. Не желимо да градски буџет делимо на „мушки“ и „женски“ и то је немогуће. Међутим, сматрамо да је родна једнакост основ за смањење дискриманције мањинских група. Родна једнакост је једнакост свих, жена и мушкараца, девојчица и дечака, становника села и града, запослених и незапослених, старијих и млађих,.. Ако једнакост овако посматрамо услуге у локалној заједници могу се уједначавати као и њихова доступност.

И овога пута неко би могао да вам постави питање, а шта опет траже ове жене? Само да услуге буду доступне свима, јер ако радимо анализу стања видећемо и да је мушки део популације ускраћен за неку услугу. Не ради се само о женама, већ да све услуге буду једнако доступне и младима и старима и онима који живе на селу и онима у граду. Град Ужице је кроз овај пројекат изразио жељу да ради на усавршавању родно одговорног буџетирања и кроз пројекат добио техничку подршку Владе Швајцарске и пројекат „Заједно за активно грађанско друштво – АКТ“ који спроводе Хелветас Сwисс Интерцооператион и Грађанске иницијативе.

Све политике које усвојимо су мање више добре, али ако се не нађу у буџету мало користи од њих! Сви директни и индиректни буџетски корисници када раде своје планове везане за програмски буџет треба да имају циљеве и индикаторе који су родно сензитивни. Зато би за почетак требало да се „пребројимо“ и кажемо да је одређену услугу користило толико и толико жена и толико мушкараца, старих и младих...У локалној управи постоји особа која се бави родном равноправношћу и формирана је Радна група за родно буџетирање. Савет за родну равноправност има трећи мандат и комисија за родну равноправност, План поступног увођења родно одговорног буџета у поступку припреме и доношења буџета града Ужица.. Потребно је да свако јавно предузеће, установа, директни или индиректни корисници доставе почетне анализе и планове који јасно указују на потребе заједнице разврстане по полу, узрасту, потребама у образовању, запошљавању, спорту, здравству...

Који су то циљеви и наведите нам примере појединих показатеља на основу чега ће се предлагати промене у буџету?

Мора се урадити родна анализа за коју је задужена Комисија за родну равноправност. Узмимо на пример библиотеку. Колико има чланова, по полу, старосној доби... Која литература више интересује мушкарце, а која жене? На основу анализе саме институције можемо видети зашто неки део популације мање користи услуге библиотеке. На основу истраживања од једне библиотеке у Златиборском округу испоставило се да део млађе популације жели понуду литературе о стрипу што се све касније одражава и на набавку књига. Важно је да испитујемо потребе грађана, јер за доношење одлука битна је суштина, а не испуњење форме.

Да бисмо задовољили потребе грађана Ужица морамо видети шта то грађанима треба и да ли су задовољни радом локалне самоуправе,, јер често гунђају да није све урађено како треба. Уколико би се више потрудили родна равноправност може да се уведе у већину буџетских програма . Рецимо саобраћај. Колико је аутобуса доступно особама са инвалидитетом, мајкама са децом у колицима, колико су линије према селима усклађене са потребама становништва које доласком у град жели да заврши административне послове или оде код лекара? У програму за пољопривреду треба водити рачуна да новац издвојен за подстицаје не буде само за тракторе већ и за повртарство, цвећарство, прерада млека и млечних производа чиме се углавном баве жене. Женама почетницама у бизнису потребна је подршка и едукација јер прве године рада заснивају на сопственим искуствима и знању, рецимо менторска подршка предузетницама почетницама кроз законске и пореске лавиринте у бављењу сеоским туризмом или преради воћа и поврћа.

Како то раде Војвођани?

Они су одмакли у родно одговорном буџетирању и у буџетима већ имају фондове који су намењени искључиво женама. Својски су подржали жене у сеоским срединама које су основале фирме користећи и фондове Европске уније. Сирогојно је некада је било познато у свету по плетиљама, сматрам да има много тога што данас жене раде и по чему би ужички крај и женско предузетништво могли бити препознатљиви.

Нажалост, сетимо се радних права само када нам се лоше ствари десе на послу. Дискриминација постоји и у сфери рада у погледу родне равноправности. Имали смо недавно фокус групу и разговарали смо са незапосленим женама од 22 до 45 година. Изнеле су фрапатне податке о угрожености за време ковида наводећи у већини случајева лош однос послодаваца. То је потпуна деградација жене, а једна од њих је испричала да је после интервјуа на који ју је муж одвезао колима, послодавац понудио посао њему, а не њој. Током епидемије жене су чешће остајале без посла, јер су имале више обавеза у породици, око деце, неге старијих и болесних. И то је неплаћени рад о коме ћемо тек причати! У нашој средини подсмех изазива узимање породиљског одсуства од стране оца, зато што му је плата мања у односу на супругу. Имамо случајеве образоване женске деце која не могу да добију посао, односно докторе наука уз образложење да имају вишак школе.

Колико година постоји Ужички центар за људска права и демократију и од оствареног на шта сте посебвно поносни?

Центар ће у новембру напунити 22 године, што са радом кроз иницијативе три године раније чини готово четврт века. Реализовали смо око осамдесет пројеката, самостално или у партнерству. Посебно смо поносни на пројекте који се односе на јавно заговарање промене локалних политика. Две године смо интензивоно лобирали да се усвоји Закон о спречавању злостављања на раду ( Закон о мобингу) и указивали да постоји злостављање на радном месту. Тада су нас контактирале посланичке групе да пружимо амандмане. Амандман који је предложила Мрежа организација цивилног друштва се односио на то да процес доказивања мобинга иде на терет туженога, јер жртве мобинга, најчешће радници немају средстава да плате судске таксе и то што је усвојен изузетно смо поносни!

Посебно смо поносни на реализоване пројекте који се односе на јавно заговарање промене локалних политика.

Деградација

Нажалост, сетимо се радних права само када нам се лоше ствари догоде на послу. Дискриминација постоји и у сфери рада у погледу родне равноправности. Имали смо недавно фокус групу и разговарали смо са незапосленим женама од 22 до 45 година. Изнеле су фрапатне податке о угрожености за време ковида наводећи у већини случајева лош однос послодаваца. То је потпуна деградација жене!

Изборили смо се у локалном буџету за позицију - подршка европским пројектима, тако да и институције, јавна предузећа, невладине организације уколико добију пројекат ЕУ део за суфинансирање могу остварити из ужичког буџета.

Квантитет или квалитет?

Нисмо се трудили да сачувамо многа права која смо имали пре распада бивше земље, посебно радна права жена. Добро је што је повећана заступљеност жена на изборним листама. Али, да ли је поента у томе да добијемо квантитет или квалитет? Колико су спремне да се боре за јавни општи интерес? У тренутку у коме живимо тај општи интерес се губи! Плаши ме што све више људи мисли само о сопственом добру...