-Брига о деци, старима, болеснима, немоћнима, особама са инвалидтетом и особама са тешкоћама у развоју је оно што прави цивилизацијску разлику међу друштвима-рекла је Ана Урошевић, директорка ужичког Центра за социјални рад
Центар за социјални рад од свог оснивања почетком шездесетих година прошлог века био је конципиран тако да прати социјалне проблеме и појаве као и да предлаже мере за њихово решавање локалној заједници. Након доношења Закона о социјалној заштити из 1966. године, Центар добија свој институционални оквир. Од тада до данас током шездесет година постојања и рада ове установе тешко је издвојити догађај или појединца. Оно што бих посебно издвојила је садашњи колектив Центра за социјални рад заједно са Домским одељењем Забучје, кога карактерише тимски рад, позитивна енергија као и посвећеност послу сваког запослених у сваком тренутку и усмереност ка решавању тешких животних проблема наших корисника.
Посебно бих истакла и да је 2019. године извршена комплетна реконструкција зграде Центра за социјални рад Ужице, чиме су запосленима омогућени знатно бољи услови рада а корисницима квалитетнији ниво пружених услуга, навела је Урошевић.
Тим поводом поводом објављена је монографија која сведочи о годинама развоја, раду и људима. Шта је изазвало највеће интересовање?
Скромном монографијом обележили смо јубилеј, 60 година од оснивања Центра за социјални рад и 10 година Домског одељења за смештај одраслих и старих лица „Забучје“. Трудили смо се да кроз време прикажемо активности Центра, од његовог оснивања до данас, кроз документа и фотографије као и сведочења бивших и садашњих запослених и корисника услуга. Монографија представља кратак осврт на шесдесет година постојања Центра и десет година Домског одељења, сведочанство о људима који су их стварали и догађајима који су их обележили.
С обзиром да смо сви око две године у пандемији корона вируса, који је до сада најтежи период у раду Центра?
Пандемија корона вируса нас је довела до нових изазова. Корисници Цетра за социјални рад као и корисици Дома за смештај старих лица на Забучју су природно, били посебно изложени вирусу корона. То су осетљиве категорије које су због своје старосне доби и придружених болести посебно угрожени. Током 2020. године смо били једна од ретких установа социјалне заштите за смештај корисника која није имала ни један случај заражавања. Захваљујући мерама које смо предузели у сарадњу са ресорним Министарством, локалном самоуправом, Заводом за јавно здравље Ужице, Општом болницом Ужице, Домом здравља Ужице, Градским штабом за ванредне ситуације, али пре свега добром унутрашњом организацијом.
Каква је сада ситуација у Дому за старе на Забучју?
Тренутно у Домском одељењу на Забучју немамо заражених вирусом Цовид- 19, примењујемо све епидемиолошке мере, као и препоруке Завода за јавно здравље Ужице. Запослени у Домском одељењу додатно су оптерећени, али њихов професионални приступ послу и несебични гестови мотивисани искључиво најплеменитијим људским особинама, које су показали у најтежим тренутцима квалификује их за невидљиве хероје ове пандемије. Да ли се у наредном периоду планира проширење капацитета за смештај старих лица? Тренутно се налазимо у завршној фази добијања употребне дозволе за Домско одељење на Забучју чији је капацитет 80 корисника. Ово је дуготрајан, напоран и мукотрпан процес, чијом реализацијом ћемо моћи да наставаимо активности на проширењу смештајних капацитета Дома. Велики број корисника има потребу и могућности за једнокреветним собама и апартманима па ослушкујући њихове потребе и жеље планирамо да у наредном периоду проширимо смештајне капацитете за ону групу корисника који желе више комфора за себе.
Који су проблеми израженији код млађе популације?
Проблеми младе популације су у складу са тенденцијама проблема са којима се сусреће наше целокупно становништво. Ипак, можемо издвојити значајне проблеме са којима се суочава стручна Служба за заштиту деце и младих у Центру за социјални рад. То су коришћење психоактивних супстанци и последице које оне изазивају – здравствене и социоекономске, које се одражавају на самог корисника, као и на целу породицу и друштво. Дроге и алкохол се младима чине као „пречица“, којима се лако, брзо и без напора стиже до циља. То је и бунт против родитеља и других ауторитета, осећај усамљености, несигурности, стида, збуњености. Последице су разорне и опет видљиве на свим пољима.
У порасту је и вршњачко насиље, као феномен савременог друштва, а стручна служба Центра се такође суочава са његовим последицама.Оне могу бити физичке, психичке, емотивне, а често се јављају удружено. Вршњачко насиље је и физичко и вербално, социјално, психолошко, сексуално и дигитално. У последње време суочени смо све више са присутним дигиталним насиљем, јер се друштвене мреже користе у сврху понижавања, креирања лажних налога, снимања и објављивања без дозволе. Сведоци смо да у последње време жртве вршњачког насиља завршавају фатално, суицидом.
По Вашој оцени, о чему треба посебно водити рачуна у наредном периоду?
Брига о деци, старима, болеснима, немоћнима, особама са инвалидтетом и особама са тешкоћама у развоју је оно што прави цивилизацијску разлику међу друштвима. Када, као друштво будемо, пре свега, окренути ка адекватној помоћи онима који немају и не могу знаћемо да смо друштво оних који имају и могу.
Učitavanje komentara...