Синоћ, другог дана Баззум џез фестивала у Ужицу, у Народном позоришту наступио је Ренато Цхиццо трио, Аустрија – Италија и Јован Маљоковић октет и одушевили публику.
Ренато Цхиццо један је од највећих европских џез пијаниста, а овај концерт на којем је изводио своје, али и нумере других комозитора, подржао је Аустријски културни форум. Ренато Цхиццо изјавио је да се осећа веома лепо и пријатно у Ужицу у којем је први пут, а током наступа захвалио је публици на топлом пријему. Рођен је у Изоли, у Словенији, а школовао се на Универзитету за музику у Грацу, затим у Бостону. Живео је и радио у Њујорку, свој таленат развио је сарађујући са легендарним музичарима. Сада живи и ради у Грацу и наступа са својим групама широм света.

- Џез ме привукао због специјалног духа, филинга који има – каже Ренато Цхиццо који сматра да је џез данас присутан свуда у свету.
После овог концерта, уследио је наступ једног од најпознатијих српских џез музичара Јована Маљоковића са својим октетом који је извео програм под називом „На раскрсници светова“, а који, како сам каже, може да изводи и у Берлину, Њујорку, било где, јер нуди „нешто што је наше, што је оригинално“.
- Ово је по мени српски џез. Свих ових година колико се бавим музиком желео сам да створим нешто што ће да остане и што може да има печат српског џеза, оригиналног. Његова окосница је мелос који се свира овде - рекао је Маљоковић пожелевши ужичком фестивалу да из године у годину напредује и развија се.

- Веома је важан развој културе у нашој лепој, малој Србији. Греота је да овако лепа земља не напредује што се тиче културних садржаја. Ви сте уложили напор у Ужицу што можда пола града није свесно шта сте урадили. Направили сте џез фестивал, а то значи да дижете ниво образовања народа. То је оно због чега треба да живимо. У Ваљеву сам у џез фестивал уложио 32 године који сада има скоро 40 година. Исто је била тешка, велика борба. Питали су људи шта то радимо, нико не зна шта је то џез, каква је и чија је то музика – каже Јован Маљоковић и истиче да је џез данас постао светска музика, прихваћена у целом свету. Џез музичар се труди да научи основне ствари, да научи џез језик и онда може да комуницира са сваким џез музичарем на планети. Многи теже да у џез унесу и део своје традиционалне музике.
- Тако и ја скоро 40 година радим на једном фином споју наше традиционалне, балканске и српске музике и џеза којем сам посветио цео живот – наводи Маљоковић иза којег је шест деценија каријере. Овом приликом је истакао да је веома срећан због наступа у Ужицу, јер у њему дуго година није гостовао.
У оквиру пратећег програма другог дана фестивала одржана је едукативна радионица у Музичкој школи „Војислав Лале Стефановић“ на тему: „Како се слуша џез?“ коју је водио Иван Илић. Радионица је била веома посећена. Осим ученика у њој су учествовали и одрасли.

- Ове радионице радим већ пет година на предфестивалским светковинама које се дешавају у Србији и увек је веома добар одазив. Генерално, на свима је, као и овде у Ужицу, доста младог света. На крају увек имамо веома интересантна питања и тај директан контакт са публиком је баш оно што нас наводи да смо на добром путу и да имамо шта да понудимо – истиче Иван Илић који се труди да на радионицама, како сам каже, мало „демистификује целу причу о томе да је џез музика за елиту“.

- То је музика која комуницира непосредно са својом публиком и џез не би могао без публике да буде то што јесте – каже Илић.





Učitavanje komentara...