Једино решење је дијалог

Према речима министарске Гордане Чомић, на локалном нивоу се примени само 85 процената свих прописа који се донесе у Републици Србији. Једини начин да њихова примена буде већа, а у чему ће Министарство пружити пуну подршку, јесте успостављање друштвеног дијалога међу релевантним друштвеним и институционалним чиниоцима

Златиборски управни округ посетила је министарка за за људска и мањинска права и друштвени дијалог Гордана Чомић са сарадницима, а у складу са Планом рада тог Министарства који је одобрен на седници Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова Народне Скупштине Републике Србије. Тим поводом организован је радни састанак са представницима свих десет локалних самоуправа са подручја Округа, центара за социјални рад, Националне службе за запошљавање и цивилног сектора на којем се разговарало о националним мањинама и њиховом статусу у Златиборском управном округу, о статусу особа са инвалидитетом, о родној равноправности и родно сензитивном језику, о дрштвеном дијалогу, али и о правима Ромима којих на подручју Округа по попису из 2011. године 425.

Према речима министарке Гордане Чомић, тим Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог од почетка године посећује управне округе у Србији, а циљ је да се види како Министарство може да помогне у примени законских прописа и да се на тај начин отклоне дугогодишње замерке европских комисија које указују да „Србија има добре прописе, али се они не примењују на локалном нивоу“. Према речима министарке, на локалном нивоу се примени само 85 процената свих прописа који се донесе у Републици Србији. Она сматра да се постојеће стање може побољшати дијалогом. Министарство ће се бавити стратегијом одрживог развоја јер жели да помогне да се установи сталан друштвени дијалог на нивоу округа на коме би сви заједно разменили информације, чињенице и идеје како би окрузи требало да изгледају 2030. године у демографском смислу, заштити животне средине, запошљавању, здравству, положају старих, о животу детета, образовању и друго. На јесен ће се сумирати резултати ових активности Министарства.

-Друштвени дијалог мора бити успостављен на свим местима и на свим нивоима, јер је то једини начин да развијамо себе саме и места у којима живимо. Сви ми који се бавимо доношењем и применом закона, носимо одговорност да те примене и буде. Потребно је да ми из републичке Владе будемо алат људима на локалном нивоу тамо где нема знања, капацитета, ресурса, новаца, да успаставимо дијалог и да видимо како једни другима можемо помоћи да примене закона, заиста и буде– изјавила је Гордана Чомић, наводећи, да има случајева да људи и не читају законе па чак и не знају да постоје, попут Закона о интегрисаном спречавању загађења животне средине који је већ 11 година на снази.

Бобан Перишић, начелник Златиборског управног округа, овом приликом је изјавио:

-Поносимо се чињеницом да 16 одсто нашег становништва у Округу представљају националне мањине и то се пре свега односи на општине Прибој, Пријепоље, Сјеницу и Нову Варош које служе као пример добре праксе суживота свих етничких заједница на територији Републике Србије.

О статусу особа са инвалидитетом, који је био једна од тема радног састанка, Перишић је рекао:

-Нисмо баш задовољни статусом особа са ивалидитетом. Град Ужице и остале јединице локалне самоуправе спровеле су доста пројеката инклузије ових наших суграђана, међутим, самим тим што је ужичко предузеће „Будућност“ пропало пре неколико година, а било је носилац запошљавања лица са инвалидитетом, јасан је знак да ми као држава, Округ и све локалне самоуправе морамо много више пажње да посветимо овом питању.

Говорећи о родној равноправности на подручју Округа, Бобан Перишић је истакао да је последњих година у овој области дошло до напретка, јер по први пут у историји, две од десет јединица локалне самоуправе, воде жене. Добар пример је и Градска скупштина Ужица, јер је једна од ретких у Србији у којој већину чине жене. Што се тиче друштвеног дијалога, Перишић је рекао:

-Желимо да промовишемо институцију, инструмент друштвеног дијалога, јер је он данас неопходнији него икад, почевши од локалних самоуправа и њиховог дијалога са представницима цивилног друштва па до вишег нивоа где је неопходно усаглашавање најважнијих друштвено политичких питања да би се постигао национални консензус.