Од примљених 70 радова из целог света, одабрана су 22 рада од којих је и професорке Бранкице Тодоровић
Јапански Истраживачки институт азијске развојне банке у Токију одабрао је најбоље радове из области Креативне економије у 2021. години, међу којима и рад Ужичанке Бранкице Тодоровић, професорке Економске школе. Истраживачки институт је државна истраживачка институција, основана 1997. године у оквиру Азијске развојне банке, са циљем пружања помоћи у изградњи капацитета, вештина и знања у вези са смањењем сиромаштва и другим областима које омогућавају дугорочни раст и конкурентност у економијама у развоју. Институт је представио професорку Тодоровић као доктора економских наука, ауторку преко 50 радова из области економских наука, која се усавршавала на Универзитетима у Мадриду и Риму (2018 и 2019.) из области друштва благостања и финансијског управљања. Награђена је као Алумниста Еурасиа Хуб 2021.године.
Истраживачки институт је у априлу објавио позив за достављање радова на тему Креативна економија 2030. Од примљених 70 радова из целог света, уређивачки и рецезентски одбор је одабрао 22 рада. Одабрани аутори су требали да у Токију представе своје радове, али због епидемиолошке ситуације, догађај је одржан онлајн. Аутори су добили могућност да представе радове у оквиру панела одржаних од почетком новембра. Панелисти су представљали радове и са додељеним модератором разговарали о одређеним деловима рада. Одржана су три панела на теме „Улога креативне економије као извора економског раста“, „Запосленост и улога културе у сектору креативне економије“ и трећег „Технолошки напредак и дигитална компонента развоја у сектору креативне економије“.
Сваки панелиста је добио по један рад другог аутора, према одлуци и избору Истраживачког института, како би учествовао у његовом панелу као дискутант.
- Добила сам рад на тему „Перформансе и детерминанте креативне индустије у Азији”, професора Мухамад Зубаир Мумтаза, редовног професора Националног универзитета за науку и технологију у Пакистану. Рад професора Зубаира је имао другачији методолошки приступ, временски оквир и предмет анализе у односу на мој рад. Поред могућности да прочитам рад другог аутора, била сам и у ситуацији да сагледам квалитет сопственог рада у односу на добијени рад. У намери да испоштујетем професионални интегритет аутора и квалитет научног рада, одлучила сам да поставим неколико питања кроз која сам исказала своју сугестију и коментар. Дискутанти су на различите начине приступили овом „задатку”, тако што су урадили комплетне рецензије, дали сугестије или постављали питања-објаснила је Бранкица Тодоровић, професорка.
У оквиру виртуелног панела Технолошки напредак и дигитална компонента развоја у сектору креативне економије учествовали су аутори из Индонезије, Русије и Србије. Представљен је рад професорке Тодоровић „Креативна економија и информационе технологије”. Анализу рада урадио је научник Кенет Буинас, директор Организације за специјалне пројекте и анализу података са Филипина.
После завршних корекција радова у складу са анализом радова, Истраживачки институт ће објавити књигу Креативна економија 2030. Објављивање књиге ће бити мотивација и подстрек за даљи рад и напредовање. Комуникација са организаторима, панелистима, модераторима и другим ауторима је показала културу, поштовање и међусобно уважавање. -Задовољна сам што нисам одустала од учешћа и што сам веровала у свој рад до самог краја, односно до објављивања резултата-закључила је Тодоровић.
Učitavanje komentara...