У изложбеном простору ужичког Народног музеја, Јокановића кући, отворена је изложба под називом „У њиховим патикама“ која је део истоименог пројекта намењеног средњошколцима, а који се по други пут организује у нашој земљи кроз сарадњу УНХЦР-а са Министарством просвете, науке и технолошког развоја. Изложбу чине радови ученика Уметничке школе Ужице, као и избеглих професионалних уметника, али и оних којима је уметност друга велика љубав у животу из Сирије, са Кубе, Украјине и Бурундија а који последњих пет година живе у Србији. Изложба траје до недеље, 18. јуна.
Уметничка школа је једна од 13 у Србији која је укључена у овај пројекат на којем су партнери ученички парламенти других ужичких средњих школа, Медицинске, Музичке и Техничке школе, а координатор пројекта у Уметничкој школи је наставница Весна Аћимовић Панић. Како сами ученици Уметничке школе кажу, овај пројекат је прилика да укажу на положај избеглих и расељених лица, али и да се учини корак ка њиховој бољој будућности.
Према речима директорке Уметничке школе Иване Стаматовић, ово је целогодишњи пројекат који се реализује најпре кроз интерактивну радионицу у Београду, на којој је Уметничка школа учествовала заједно са још дванаест школа из земље, а затим су осмишљавани и организовани мали пројекти на тему интеграције и инклузије избеглица, тако да је ова изложба у Јокановића кући управо вид малог, локалног пројекта.
- Наша идеја препозната је и похваљена као изузетно добра, те очекујемо да привуче пажњу како локалне заједнице тако и представника УНХЦР-а, који ће на крају године оценити и прогласити најкреативније, односно оне који су имали највећи утицај на побољшање живота избеглих и расељених лица. Циљ овој пројекта је подизање свести о положају и животу свих избеглих и расељених лица и тежња да се публици прикаже како изгледа један дан проведен „у њиховим патикама“ – наводи Ивана Стаматовић.
Гост на изложби била је Стефани Краусе, заменица шефа представништва УНХЦР за коју је пре отварања изложбе заменик градоначелнице Ужица Драгољуб Стојадиновић приредио пријем. Стефани Краусе је истакла да је веома инпресионирана отвореношћу града Ужица, приређеном изложбом као и размишљањем ученика о томе шта су све избеглице прошле да би дошле до своје безбедности, а тиме се граде мостови између различитих култура и на крају „сви схватамо да смо једно“. Према њеним речима посебно је одушевљена што су се пројекту укључиле и друге ужичке средње школе и Народни музеј и истакла да је Ужице заиста град отвореног срца и жеља јој је да се овај позитиван пример настави да шири у земљи. Она је овом приликом подсетила да сваке године број избеглица у свету расте великом брзином. Тако је на крају 2021. број присилно расељених људи у свету био 82, а на крају прошле године 108 милиона. Ипак, према речима Стефани Краусе, избеглице су показале, поред све патње, да су снажне и јаке, да су успеле да нађу своју безбедност, али им је потребна подршка да би могле да се интегришу, да опет нађу своје тло под ногама.
У име града Ужица, присутнима се обратио Слободан Грбић, члан Градског већа задужен за социјалну политику, рекавши, да је у времену у којем живимо веома важно показати емпатију и пружити руку људима „који су морали да напусте своје домове, своје претходне животе из којих су понели само успомене“, а свака врста подршке је предуслов њихове интеграције у нову средину која често зна да буде болна.
- Важно је да млади људи буду укључени у ове процесе, а град Ужице као и наши ученици својим учешћем у овом пројекту су пружили подршку својим вршњацима и дали су им „ветар у леђа“. Град Ужице је увек био отворен за избеглице и сведоци смо да је велики број њих пре неколико деценија дошао из Босне и нашао своју мирну луку у нашем граду. Многи од њих су данас наши суграђани – рекао је између осталог Грбић.
Весна Аћимовић Панић, идејни творац пројекта захвалила се гостима, а ученице Уметничке школе, Лена Љубичић, Мина Мацаревић и Сандра Марковић поклониле су своје керамичке радове Стефани Краусе, Слободану Грбићу и Славици Стефановић, директорки Народног музеја Ужице.
- У низу тешких, тужних дешавања успели смо да покренемо лавину позитивних мисли и емоција код ученика и усмеримо их у правцу прихватања различитости и хуманости. Не рађамо се хумани, она се учи – рекла је Весна Аћимовић Панић.
Изложба је отворена уз наступ у ученика, Уметничке, Музичке школе „Војислав Лале Стефановић“ и Техничке школе изводећи композиције, говорећи стихове и текстове који су осликавали културу држава из којих долази највећи број расељених лица.
Наталија Шарапура је из Украјине, из Запорожја. По образовању је лекар, али је од малих ногу волела да црта. Ову своју љубав је годинама развијала, а од када је дошла као избеглица у Србију 2020, само се тиме и бави. Наводи да јој се свиђа у Србији која јој је омогућила да слика. У Београду води радионице за избеглице, децу, али и старије, а онда, у колико добију могућност, приређују изложбе.
Učitavanje komentara...