Дивља малина природно расте на рубовима букових шума, што указује на услове у којима ова воћна врста најбоље успева. Због тога се главна малиногорја у Србији налазе у брдско-планинским подручјима, на надморској висини од 200 до 800 метара, мада се малина успешно може гајити и до 1.300 метара.
Малини одговара свежија клима и повећана влажност ваздуха. Захтева доста светлости, али слабо подноси високе температуре, па јој највише пријају умерено топли дани и свеже ноћи. Са све израженијим климатским променама – сушама, топлотним таласима, наглим температурним колебањима и честим позним мразевима – правилан избор парцеле и експозиције постаје од пресудног значаја за стабилност приноса.
Положај парцеле
Најповољније су северне, североисточне и северозападне експозиције, јер обезбеђују умереније температуре и смањују ризик од ожеготина. Јужне падине, услед целодневне изложености сунцу, често доводе до оштећења листова и плодова, слабљег пораста изданака и смањеног родног потенцијала, нарочито у завршници бербе.
Посебну пажњу треба посветити и правцима доминантних ветрова. Северни хладни ветрови могу изазвати измрзавање пупољака и изданака, што је нарочито изражено у долинама без природне ветрозаштите. Током вегетације, јаки ветрови повећавају ризик од ломљења гранчица, оштећења плодова и појачаног исушивања земљишта.
Избор земљишта
Иако малина може давати приносе на различитим типовима земљишта, најбоље резултате постиже на дубоким, растреситим и плодним земљиштима која добро задржавају влагу. Не успева на забареним парцелама са високим нивоом подземних вода, као ни на тешким глиновитим, плитким, песковитим и екстремно киселим земљиштима.
Лош квалитет земљишта не може се у потпуности надокнадити агротехничким мерама. Зато је правилан избор парцеле – уз одговарајућу експозицију и тип земљишта – први и најважнији корак ка подизању дуготрајног и економски исплативог засада малине.
Александар Зујаловић, дипл. инж. агр. ПССС Ужице
Učitavanje komentara...