Овогодишња излагачка сезона у Градској галерији у Ужицу почела је 18. фебруара, изложбом радова академског сликара Драгана Вићентића, како је истакао Зоран Цветић, директор Галерије, „реномираног аутора који је већ 15 година актуелан на ужичкој ликовној сцени“.
Изложба Суб Лунае Хyпноси садржи двадесетак радова од којих је пет слика великог формата - уља на платну у комбинацији са печеним угљеном или уљаним стиком под називом Депрессио Суб Лунае Хyпноси и цртежи средњег и мањег формата. Изложба је отворена наредне три седмице.
Прва самостална изложба Драгана Вићентића реализована је баш у простору Градске галерије 2009. године под називом Хомо – анимал. Сада је ово његова једанаеста самостална изложба у Србији, а четврта у Ужицу.
-Од тада на мојој уметничкој сцени, развија се прича на критици савременог друштва, мада је тај први циклус имао и неки лични, мој, аутентични сукоб са самим собом. Мислим да је логичан наставак наредних циклуса који су кренули од те 2009., преко изложби наредних година које су носиле радни назив Депрессио – рекао је између осталог Вићентић приликом отварања изложбе која је спроведена уз поштовање свих заштитних мера од ширења заразе вируса корона.
-Можда је реалност, ако бих је упоредио са шаховском таблом, више заступљена у мрачним пољима, али за мене је то свет у којем живимо. Мислим да уметност настаје, ипак, из неког стања свести које није тако весело и разиграно, већ више настаје из туге, из потиснуте, јаке емоције, али ја видим и светлост у мојим сликама, а не само мрак- каже Вићентић и сматра:
-Ако нисте аутентични, онда ништа нема смисла. Није битно да ли је реакција позитивна или негативна, ако сте мало хипнотисани месецом на овој изложби, онда је мој циљ остварен.
Што се тиче даљег рада, Вићентић наводи да никада не планира пут и правац којим ће се у својој уметности кретати. Код њега се, једноставно јави потреба за кретивношћу.
-Просто, ако не радим, сврбе ме прсти. Идем даље и носи ме та слика, графика цртеж у неком правцу. Врло често се прво деси слика, а онда дефиниција те слике или ми се јави прича која стоји иза ње – рекао је Вићентић.
Драган Вићентић рођен је у Ужицу 1977. године. Завршио је Академију уметности на Универзитету у Новом Саду, одсек ликовни, смер- сликарство, у класи проф. Милана Блануше. На истој Академији завршио је и мастер студије, одсек-ликовни, смер-цртеж у класи проф. Милана Сташевића. До сада је, осим што је самостално излагао, учествовао и на бројним групним изложбама, а за свој рад је награђен и многим значајним наградама. У каталогу који прати изложбу Суб Лунае Хyпноси, Александар Бандовић је, између осталог написао да „Вићентић нема компромиса док слика: угљеном се слика мртва љубав и љубављу се сликају мртви,“ и наставља: „Вићентићево сликарство је искрено и аутентично, произашло из неоекспресионизма сада га више није потребно дефинисати. Сликама нису потребне легенде како би их објаснили. Но, потребан је Месец како бисмо коначно угледали сликара, како бисмо препознали његово сопство, када га плима коначно издигне изнад оштрих морских хридина. И ту нам се сликар открива као крхко, осетљиво биће запитано изнад понора који нас дели.“
Učitavanje komentara...