Исхрана оваца кабастом храном

Уколико је добро припремљено и чувано, сено представља добру замену за свежу храну у периоду када је нема. Састав ливадског сена, међутим, јако варира зависно од порекла и ботаничког састава, вегетацијског стадијума у коме је трава кошена, од начина справљања, сушења и чувања

Квалитетно ливадско сено представља добар извор витамина А, Д, Е и Б-комплекса. Легуминозно сено (луцерке, црвене детелине, а ређе и других) има већи удео протеина, калцијума и каротина од ливадског, па се сматра још бољом храном за овце. Силажа по низу особина представља најближу замену свежој храни у зимској исхрани оваца. Губици у хранљивим материјама су нешто нижи при справљању силаже него сена, а поред тога важно је напоменути да силажа доброг квалитета може да се користи у исхрани свих категорије оваца (са изузетком млађе јагњади). У нашој земљи још увек постоји одређено неповерење према силажи као храни за овце, с обзиром да су неки покушаји увођења ове хране доживели неуспех. Због тога треба имати у виду да се за стабилну овчарску производњу мора обезбедити квалитетна силажа (са најмање 25 одсто суве материје) било да је она травна, легуминозна или нпр. целе биљке кукуруза. Такође, и одређени споредни производи прехрамбене индустрије се могу силирати, као што су резанци шећерне репе, разне пулпе и комине и сл. Уколико се користе биљке које се теже силирају (нпр. младе легуминозе) ради обезбеђења нормалног процеса укишељавања потребно је маси додавати још прекрупу житарица (4-7 одсто), кромпир (30 одсто), сурутку, репу, меласу или неки други извор угљених хидрата. Овакви додаци се при томе морају равномерно измешати са биљном масом која се силира. Када је у питању сено, оно се даје у природном облику ако је финије, или се сецка (1-5 центиметара) ако је лошијег квалитета. Поред сена и силаже у оскудици се овцама могу давати и мање квалитетна хранива као што су: слама, кукурузовина, плева, лисник и др. Коренасто кртоласта хранива се могу овцама давати цела, али је боље да буду уситњена (исецкана), а препоручује се да буду помешана са неким сувим кабастим хранивом. По питању редоследа давања појединих хранива у исхрани оваца, мишљења одгајивача су донекле подељена. Неки практичари сматрају да прво треба давати концентрована хранива, затим сочну храну и на крају суву кабасту храну. Ако се овцама дају веће количине суве кабасте хране онда се прво даје извесна количина ових хранива, затим се поје па се после тога дају концентрати и друга кабаста храна. Други, пак, сматрају да прво треба да се дају сочна хранива, после чега се овце поје па им се затим дају концентрати и остала храна. Препоручује се, међутим, да се овцама даје прво мање укусна храна, а касније у току дана она укуснија коју радије конзумирају. Редослед давања појединих хранива зависи такође и од њихове количинске заступљености у оброку. Између појединих храњења овце морају да буду на миру како би преживале оброк. Овце се хране обично 2-5 пута на дан, при чему се води рачуна о описаном редоследу давања хране. Грла која су у тову потребно је да храну добијају чешће (5-4 пута) због бољег конзумирања и искоришћавања хране. Посебан значај у исхрани оваца има обезбеђивање довољних количина минералних материја, што се најједноставније постиже давањем блокова сточне соли које овце могу да лижу по вољи. Код оваца је чешћи дефицит у фосфору него у калцијуму па се зато хранива као што је дикалцијум фосфат сматрају бољим од сточне креде.

Дејан Станковић, дипл.инж.пољопривреде, ПССС Ужице