Индустријска производња на подручју РПК Златиборског управног округа у 2023. години већа је за 6,9 посто у односу на 2022. годину. Раст у сектору снабдевања електричном енергијом, гасом и паром остварен је од 36,1 посто, а у прерађивачкој индустрији два процента, док је у рударству забележен пад од 30,3 одсто. Спољнотрговинска робна размена износила је 1.515 милиона евра. Суфицит од укупно 271 милион евра оствариле су све општине Региона.
У Регионалној привредној комори Златиборског управног округа, у четвртак, 7. марта, одржана је седница Парламента привредника на којој је, између осталог, разматран извештај о раду ужичке Коморе, као и о привредним кретањима на њеном подручју током прошле и почетком ове године.
На територији РПК Златиборског управног округа која покрива град Ужице и општине Бајина Башта, Пожега, Ивањица, Ариље, Прибој, Пријепоље, Нова Варош, Косјерић и Чајетина, у прошлој години пословало је 3.287 привредних друштава и 15.080 предузетника. Индустријска производња на овом подручју у 2023. години већа је за 6,9 посто у односу на 2022. годину (на подручју Републике Србије остварен је раст од 2,6 процената). Посматрано по секторима, остварен је раст у сектору снабдевања електричном енергијом, гасом и паром 36,1 посто и у прерађивачкој индустрији два процента, док је у рударству забележен пад од 30,3 одсто.
Значајни резултати забележени су у области туризма па је током прошле године територију коју обухвата РПК Златиборског управног округа посетило укупно 497.188 гостију што је 11,88 одсто од укупног броја долазака у Републику Србију, а који су остварили 14 посто ноћења у поређењу са укупним бројем ноћења евидентираним у Републици Србији. Највећа посећеност у 2023. години била је на Златибору.
Како се наводи у извештају, спољнотрговинска робна размена привреде РПК Златиборског управног округа у прошлој години износила је 1.515 милиона евра, при чему је извоз износио 893, а увоз 622 милиона евра. Остварени суфицит је 271 милион евра и оствариле су га све општине Региона, а највеће учешће у спољнотрговинској робној размени има општина Севојно са 37,5 одсто. Забележено је смањење извоза од 9,6 одсто, а увоза од 7,5 процената у односу на 2022. годину. Покривеност увоза извозом износи 143,5 одсто.
Највећи суфицит у робној размени остварен је са Немачким, у вредности од 98,2 милиона евра, а највећи дефицит у размени са Бугарском, 42 милиона евра.
Најзначајнији извозни спољнотрговински партнер привреде РПК Златиборског управног округа је Немачка са уделом од 20 процената. Највећи део извоза чини извоз бакра (182,9 мил ЕУР – 20,5 одсто), алуминијума ( 127 мил ЕУР – 14,2 процената) и припремљеног воћа и производи од воћа ( 121,5 мил ЕУР – 13,6 процената). Водећа извозна тржишта су, осим Немачке и Сједињене Америчке Државе, Италија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Француска, Словенија, Чешка, Уједињено Краљевство, Хрватска, а највећи извозници су Ваљаоница бакра Севојно, Импол Севал Ваљаоница алуминијума, Први партизан, Сирогојно Цомпанy, Коениг Металл - Ивањица, Флуид Тецхнологy Сyстемс - Прибој, Титан Цементара Косјерић.
Водећи увозни производи су отпаци од базних метала, алуминијум, бакар, фурнир и остало обрађено дрво, ваљани производи, платирани, брикети, мрки угаљ, тресет, производи од простих метала, цеви, шупљи профили, остало месо, кафа и замена кафе. Најзначајнији увозни спољнотрговински партнер привреде РПК Златиборског управног округа је Немачка са уделом од 12,8 процената.
Глобална економија у бољем стању
У анализи привредних кретања РПК Ужице наводи се да најновији извештај Светске банке о глобалним економским изгледима показује да како се ближи средина текуће деценије, која је на почетку новог економског циклуса означена као деценија трансформације за светску привреду, с обзиром на то да је процењено да ће представљати искорак у економском развоју, да ће глобална економија до краја 2024. године остварити негативан рекорд, најспорији раст БДП-а у последњих 30 година. Ипак, после завршетка још једне пословне године, глобална економија је у бољем стању него што је била пре годину дана, заправо, „ризик од глобалне рецесије се повукао, пре свега због снаге америчке економије, док је глобална инфлација, захваљујући агресивној монетарној политици, у великој мери стабилизована. Међутим, растуће геополитичке тензије могле би представљати нове краткорочне опасности за светску економију, док средњорочни изгледи за многе економије у развоју нису претерано оптимистични, пре свега због успоравања раста у већини развијених економија, споре глобалне трговине и дестимулативних финансијских услова“.
Просечна зарада без пореза и доприноса у XИИ месецу 2023. године на подручју РПК Златиборског управног округа била је за 18,3 одсто мања од републичког просека. У поређењу са истим месецом 2022. године, просечна нето зарада на подручју регионалне коморе порасла је за 11,3 одсто. Највећа просечна нето зарада била је у општини Ужице 87.567 динара, а најмања у општини Ивањица 67.228 динара.
Водећи инвеститори на подручју РПК Златибортског управног округа су Ваљаоница бакра, Импол Севал Ваљаоница алуминијума, Први партизан, Сирогојно Цомпанy, ДОО за производњу и трговину „Станић“ – Ариље.
Дуално образовање
На иницијативу привреде, Привредна комора Србије је још 2013. године започела активности на увођењу елемената дуалног образовања у образовни систем Србије, а у циљу дугорочног решавања проблема дефицита квалификоване радне снаге са којим се суочавају различити привредни сектори. Овај модел стручног образовања подразумева да ученик учи у школи и у компанији. Иницијатива је резултирала доношењем Закона о дуалном образовању у новембру 2017, који је у пуној примени од 1. септембра 2019. године. У Србији се овај модел реализује на средњем нивоу образовања. Више од 400 ученика је до сада прошло кроз дуални модел образовања. Према Закону о дуалном образовању ПКС је обучила 57 инструктора са подручја ове коморе који су добили лиценцу. Дуално образовање је на подручју ПКС-РПК Ужице најзаступљеније у секторима металске и машинске, прехрамбене, сектору туризма и угоститељства, грађевинске индустрије.
На подручју РПК Златиборског управног округа 38 компанија је укључено у дуални модел образовања и то из области: машинство и обрада метала (бравар заваривач,оператер машинске обраде резањем, техничар мехатронике, техничар за компјутерско управљање ЦНЦ машина), области текстилство и кожарство (модни кројач), грађевина (руковалац грађевинском механизацијом), електротехника (електричар и електромонтер мрежа и постројења), трговина угоститељство и туризам (кувар,конобар, кулинарски техничар), пољопривреда, производња и прерада хране(прехрамбени техничар)
Дуално образовање је најзаступљеније у општинама Пожега, Ариље, Ужице, Чајетина и Пријепоље. Компаније „Инмолд плус“, „Перфом“ , „Белом“, „Цармеусе Јелен До“ и „АТМ“ су компаније које већ дуги низ година у сарадњи са Техничком школом Пожега успешно реализују дуално образовање. Техничка школа Ужице и Техничка школа „Радоје Љубичић“ прате потребе привреде града Ужица уз подршку компанија: „Електротермија“, „МТК металкомерц“, „Феропласт“, „Турбо сервис“, „Ларго“, ЈП „Дубоко“ и ЈКП „Нискоградња“. Током претходне године приметно је веће интересовање хотелијера са Златибора за укључивање у дуално образовање и сарадњу са Туристичко-угоститељском школом у Чајетини.
Učitavanje komentara...