Богато илустрована монографија Ваљаонице алуминијума, на више од 160 страна, пружа свеобухватан увид у педесетогодишњи рад једне од најуспешнијих српских индустријских компанија и представља драгоцено сведочанство о индустријализацији Србије. Објављена је поводом златног јубилеја фабрике „Импол Севал“, а на њеном настанку предано су радили Гордана Савић, некадашња директорка људских ресурса и правних послова, мр Радомир Додок, истакнути стручњак за инвестиције и развој и бивши директор овог сектора, као и Сања Босиљчић, извршна директорка за економске послове „Импол Севала“.
Монографија представља неисцрпан извор података – од доношења одлуке о оснивању Ваљаонице алуминијума и развојне визије Влајка Брковића, преко почетка редовне производње 1975. године, пословних показатеља, процеса ревитализације и модернизације постројења, дигитализације и синдикалног организовања, па све до друштвене одговорности по којој је „Импол Севал“ данас препознатљив у локалној заједници.
На свакој страници забележена су имена људи који су стварали и развијали фабрику, док се на крају књиге налази запис за незаборав – имена 2.025 запослених, некадашњих и садашњих, који су током пола века били део овог колектива. Управо у људима, како истиче генерални директор Нинко Тешић, лежи основна снага фабрике.
– Посебност наше фабрике почива на генерацијама запослених који су, готово без изузетка, веровали у њу, без обзира на тешкоће и изазове са којима су се сусретали. Идентитет фабрике градили су управо ти људи – њихова имена, улоге, односи и достигнућа, као и способност да делују и онда када све стане – каже Тешић, који је на челу компаније две деценије, уз поруку да „докле год верујемо и желимо успех, он нам неће бити ускраћен“.
Докази да су велика достигнућа могућа налазе се и у импресивним бројкама забележеним у монографији. За 50 година рада произведена је алуминијумска трака просечне дужине и ширине од чак 727.331 километар, што је еквивалент путу од Земље до Месеца и назад. Вредност извоза, оствареног у корист грађана Србије, износила је више од 3 милијарде долара, а посебно се истиче чињеница да је током пет деценија пословања компанија пословала без блокаде рачуна, уз готово редовне исплате зарада.
Хронолошки приказ води читаоце кроз кључне тренутке у развоју фабрике: пуштање у редовну производњу 27. октобра 1975. године у присуству председника Јосипа Броза Тита, рекордне производне резултате, период рецесије почетком деведесетих изазван економски санкцијама, раздвајање са Ваљаоницом бакра 1991. године и стицање статуса самосталног привредног субјекта. Тендерском продајом 2002. године већински власник постаје компанија „Импол“ из Словенске Бистрице, која ове године обележава 200 година постојања.
Даљи развој обележили су прикључење на гасни систем Прељина–Ужице 2006. године, отварање нове ливнице исте године, пуштање у рад нове линије за бојење трака 2012, као и позиционирање „Импол Севала“ као препознатљивог бренда у свету бојеног алуминијума деценију касније. Мало је познато да се алуминијум из Севојна налази на објектима попут Едукативног центра „Сириус“ у Сочију, аеродрома „Леонов“ у Кемерову, позоришта Камала у Казању, као и у станици московског метроа „Универзитет пријатељства народа“, али и на бројним стамбено-пословним комплексима у земљи и иностранству.
Прича о путу од Ваљаонице алуминијума до „Импол Севала“ не би била могућа без запослених, који су, како истиче Гордана Савић, у свим фазама развоја показивали храброст и вољу. Фабрика је током деценија неговала снажну социјалну димензију кроз бригу о запосленима и пензионерима, организовање спортских активности, повољна летовања у Буљарицама, обележавање Дечје недеље, поделу пакетића и рад КУД-а „Севојно“.
Стручно усавршавање кадрова, међународна размена знања, врхунски инжењери и одговорно управљање финансијама обезбедили су стабилност компаније и квалитетан живот запослених. Монографија о једној од најуспешнијих српских индустријских прича нема класичан завршетак – она остаје отворена књига и вредна литература, не само за студенте техничких наука, већ и за све који желе да разумеју значај индустрије у развоју друштва. Доступна је и у електронској форми, на српском и енглеском језику.
Велимир Бошковић, некадашњи шеф електроодржавања: „Права вредност је у вештини, не у знању. Није ствар у томе да много знаш, већ да много умеш.“
Јернеј Чокл, председник Управе „Импола“: „Најтежи део приватизације био је почетак сарадње, када је било потребно кадровски и финансијски консолидовати компанију.“
Радомир Лазић, в. д. генералног директора током деведесетих: „Млади треба да се према фабрици поставе не као они који траже посао, већ као они који нуде знање и корисне услуге.“
Милован Ћоровић, бивши директор Ваљаонице алуминијума: „Захваљујући Ваљаоници, увек се сећам људи и догађаја који се никада не заборављају.“
Владимир Лесковар, члан Управе групе „Импол“: „Учили смо једни од других.“
Живорад Марјановић, генерални директор пре и после приватизације: „Ваљаоница је обележила мој живот – пружила ми је услове за школовање, рад, развој и напредовање.“
Učitavanje komentara...