Психологија, медицина и стоматологија су и даље међу првим изборима матураната, недвосмислено су показали резултати првог уписног рока за школску 2026/2027. годину. Велико интересовање бележе и факултети попут ФОН-а и економских факултета, чије дипломе омогућавају рад на различитим пословима - од финансија и маркетинга до аналитике, пројектног менаџмента и људских ресурса.
Истовремено, поједини смерови из области машинства, електротехнике и грађевине немају довољно кандидата, иако послодавци континуирано траже управо стручњаке ових профила. Поређење података о упису са огласима објављеним на сајту Послови Инфостуд показује да се жеље младих и потребе тржишта рада само делимично поклапају.
Психологија обара рекорде на упису, али се посао често налази изван струке
Психологија је и ове године остала при врху листе жеља. У Новом Саду за 80 места пријавило се 360 кандидата, односно 4,5 по месту, док су у Београду и Нишу за једно место конкурисала по 4,2 кандидата.
Њена популарност може се повезати са све већом видљивошћу тема менталног здравља и психотерапије, као и са отворенијим односом према тражењу стручне помоћи. Део будућих психолога зато каријеру види у саветовању и приватној пракси, али могућности постоје и у образовању, здравству, социјалној заштити и истраживању.
Психолози све чешће раде и у људским ресурсима, посебно у селекцији кандидата, развоју запослених, процени компетенција и унапређењу организационе културе. У првих шест месеци 2026. године на сајту Послови Инфостуд објављено је 409 огласа у области људских ресурса, али су они били отворени и кандидатима других образовних профила. Конкуренција је била велика, са просечно око 145 пријава по огласу.
Са друге стране, у ужој категорији психологије објављена су само четири огласа, са просечно око 150 пријава. Због малог броја огласа тај податак не представља целокупно тржиште рада за психологе, али показује да је број директно оглашених позиција знатно мањи од интересовања за студије. Могућности постоје, али често изван радног места које се једноставно зове „психолог“.
Више од четири кандидата по месту на медицини и стоматологији
Велико интересовање бележе медицина, стоматологија и други студијски програми из области здравства. На денталној медицини у Новом Саду за 52 места пријавила су се 242 кандидата, односно 4,7 по месту. На интегрисаним студијама медицине у Крагујевцу за једно буџетско место конкурисало је 4,6 кандидата, док је у Новом Саду за 222 места на медицини било 447 пријављених.
Медицина и стоматологија нуде јасно дефинисан пут од факултета до професије, имају препознатљив друштвени значај и пружају могућност рада у државном и приватном сектору. У првих шест месеци 2026. године на сајту Послови Инфостуд објављено је 515 огласа у здравству, готово исто као у истом периоду претходне године, када их је било 508. У стоматологији је број огласа повећан са 77 на 110.
Ови бројеви, међутим, не представљају целокупну потражњу за здравственим радницима. Део запошљавања одвија се кроз конкурсе здравствених установа и друге канале који нису обухваћени огласима на сајту Послови Инфостуд. Истовремено, могућност рада у иностранству додатно утиче на популарност ових студија, јер део здравствених радника након школовања каријеру наставља у земљама које нуде боље зараде, услове рада и могућности за професионални развој.
Широк избор пословних могућности привукао хиљаде кандидата на ФОН и Економски
За Економски факултет у Београду пријавила су се 1.924 кандидата, а за Факултет организационих наука 1.767. Њихова привлачност добрим делом произлази из тога што дипломци нису везани за само једно занимање или индустрију.
Са овим образовањем могу да раде у финансијама, продаји, маркетингу, аналитици, консалтингу, логистици, пројектном менаџменту или људским ресурсима. ФОН додатно повезује пословање, организацију и технологију, што млади препознају као добру основу за рад у савременом корпоративном окружењу.
Ипак, велики избор послова прати и велика конкуренција. У категорији економије током првих шест месеци 2026. године објављено је 225 огласа, а сваки је просечно привукао око 79 пријава. Због тога диплома сама по себи често није довољна за лак улазак на тржиште. Пракса, страни језици, рад са подацима, дигитални алати и конкретне пословне вештине све више одлучују о томе ко ће се издвојити међу кандидатима.
Интересовање за ИТ опстаје упркос снажном паду броја огласа
Интересовање за ИТ студије није нестало, али се све више разликује од факултета до факултета. На Електротехничком факултету у Београду за 720 места пријавило се 1.045 кандидата. На академском програму Софтверско инжењерство и информационе технологије Факултета техничких наука у Новом Саду за 80 места конкурисало је 188 кандидата, односно 2,4 по месту.
Са друге стране, Електронски факултет у Нишу имао је 432 кандидата на 540 буџетских места. На Природно-математичком факултету у Новом Саду за Рачунарске науке пријавило се 14 кандидата на 70 места, док је за Информационе технологије било 42 кандидата на 80 места. Ови подаци показују да млади и даље бирају ИТ, али да много више пажње обраћају на конкретан програм и репутацију факултета.
Промена је видљива и на тржишту рада. У првих шест месеци 2026. године на сајту Послови Инфостуд објављена су 1.633 ИТ огласа у односу на 2.508, колико их је било у истом периоду претходне године, што представља пад од скоро 35 одсто. Посебно је отежан улазак младих без искуства, јер је почетних позиција мање него у периоду убрзаног раста ИТ индустрије.
Развој вештачке интелигенције додатно мења послове и знања која се траже. Програмирање остаје важно, али послодавци све више вреднују разумевање података и пословних процеса, сајбер безбедност и практичну примену АИ алата. ИТ зато није изгубио значај, али више није довољно завршити било који ИТ смер и очекивати брз и једноставан пут до запослења.
Више од 2.000 огласа за техничке профиле, на факултетима недовољно кандидата
Највећи раскорак између уписа и тржишта рада види се у појединим техничким областима. На Техничком факултету у Бору за 240 места пријавило се само 57 кандидата. На Грађевинском факултету у Суботици за грађевинарство су конкурисала 33 кандидата на 104 места, док је за геодезију било 17 кандидата на 30 места.
Насупрот томе, потражња послодаваца остаје стабилна. У првих шест месеци 2026. године на сајту Послови Инфостуд објављена су 903 огласа у грађевини и геодезији, 736 у машинству и 452 у електротехници. Грађевина је притом забележила видљив раст, са 780 огласа у истом периоду прошле године.
Слабије интересовање младих може се повезати са захтевношћу студија, али и са недовољно јасном представом о томе како данас изгледају инжењерске каријере. Послови у индустрији, производњи, енергетици и грађевини често су мање видљиви од каријера у ИТ-ју, маркетингу или менаџменту, иако нуде могућности рада на аутоматизацији, савременој инфраструктури, енергетским системима и великим индустријским пројектима.
Популарност факултета није исто што и сигурност запослења
Подаци не показују да млади бирају погрешне факултете, већ да одлуке често доносе на основу личних интересовања, угледа професије и представе о будућој каријери, без довољно информација о реалним могућностима на тржишту рада.
Велика конкуренција при упису показује колико је неки програм привлачан, али често најављује и већу конкуренцију при запошљавању. Са друге стране, мање популарни технички смерови могу водити ка областима у којима је потражња стабилна, а број нових стручњака ограничен.
Зато одговор није у убеђивању матураната да одустану од својих интересовања. Младима је потребно квалитетније професионално усмеравање, више информација о занимањима, условима рада и развоју каријере. Млади би пре избора студија требало да знају не само шта им се допада, већ и како одређена професија изгледа у пракси, које вештине послодавци траже и колико различитих путева једна диплома заиста отвара.
Učitavanje komentara...