У току Другог светског рата, наши савезници, „милосрдни анђели“ су у јесен 1944. године бомбардовали српске градове, који су већ дуже време били ослобођени од немачког агресора. Тако су и на пазарни дан, 23. новембра бомбардовали Ужице. Тада је погинуло седамдесет двоје Ужичана, међу којима је било и доста мале деце. Савезници су гађали центар града и торањ Цркве Светог Ђорђа, а управо преко пута цркве била је кућа угледне породице Орловић, која је том приликом разорена.
Трговачка породица Орловић је дошла из Нове Вароши одакле је са собом понела и своју породичну, славску заштитницу, икону Богородице са Христом типа Умиленија. Икону величине 64х45цм сликао је Алексије Лазовић, син чувеног зографа Симеона Лазовића. У средишњем, центричном делу иконе, приказана је Богородица како образом додирује и милује малог Христа. Богородици је дато царско достојанство, приказано у атрибутима њене земаљске моћи, односно круном на глави и скиптром у руци, а мафорион је такође, у складу са наведеним атрибутима, осликан и украшен златним асистима. Малени Христос приљубљен је уз Богородицин образ. Заштитничка и симболична улога иконе приказана је и присуством лекара бесребреника, Светих Козме и Дамјана. У левом горњем углу иконе, на облацима, насликан је Свети Козма са крстом у десној руци, атрибутом и симболом његовог мучеништва, док му је лева шака отворена у знак одрицања од земаљског живота зарад Царства небеског. У десном горњем углу насликан је Свети Дамјан који, такође, у десној руци држи крст, док у левој руци држи кутију са лекарским прибором, атрибутом бесребреништва, односно бесплатног лечења болесних. У доњем делу иконе је натпис иконописца Алексија Лазовића, из 1820. године, у коме је потврђено да је аутор израдио икону заштитницу, за здравље и спасење породице Орловић из Нове Вароши.
Необична судбина ове иконе или њена необична моћ која се исказала, утицала је на то да се бомбардовање Ужица памти и на помало мистичан начин.
Савезнички гелери су током бомбардовања 1944. године потпуно разнели кућу. Остао је само део зида на коме се налазила икона са мањим оштећењима од гелера, који су били присутни и током рестаураторско-конзерваторског поступка. Том приликом је на полеђини иконе, односно иза ње, откривен врло мистичан свитак. Овај необични свитак познат као Српски Абагар заправо је био права реткост. Као алегорија Авгара Одеског и његовог иконописца Ананија, мистерија свитка је исказана у посебним апокрифним молитвама исписаним архаичним рукописом. Сами Абагари су иначе веома ретки и мало их је сачувано. Њихова особеност се огледа у наменски исписаним молитвеним и апотропејским текстовима, који су били магијско штитоносни за породицу. Управо овако необични, готово форензички проналасци и сведочанства, најзанимљивији су раритет и привилегија конзерваторских атељеа у којима се, поред тајни сликарских умећа, често откривају и скривени детаљи, попут утиснутих гелера, који говоре о мање познатој историји.
Особеност снажне молитве, апотропејске снаге и судбине, одредила је икону Богородице са Христом типа Умиленија, као нарочите иконе заштитнице, не само породице Орловић, већ и града Ужица. Њено сведочанство се огледа у њеној моћи да у материјалним траговима остане сачувана са гелерима који опомињу и подсећају на учињену неправду и страшно страдање Ужичана.
Драган Томановић, сликар-рестауратор, виши конзерватор
Učitavanje komentara...