Период претходних грејних сезона, закључно са последњом, био је јако неповољан, па се надам да ће будуће грејне сезоне бити повољније. У ком правцу ће цене енергената кретати у будућем периоду, рано је говорити, осим пред саму грејну сезону када ћемо знати од чега ће зависити и цена грејања – наводи Бранко Филиповић, директор ужичке топлане.
Службе припреме и развоја са одржавањем имају пуне руке посла. Потребно је све уочене недостатке у претходној грејној сезони на систему отклонити и додатно унапредити како бисмо мирно и потпуно спремни ушли у нову грејну сезону. Овога лета велики је нагласак на самим котловским постројењима, па се највише улаже у котларнице „Липа“, „Блок Златибор“, „Касарна“, К05 и „Алексића мост“. Ремонтујемо котлове попут оног у „Блоку Златибор“, уз замену горионика, што ће коштати око 4-5 милиона динара, као и системе за одржавање притиска, топловодне пумпе, сензорику и друго. Нисмо ни саме топловоде запоставили – реконструисано је чворно место код Цркве Светог Марка и шахте на Алексића мосту. Ради се и код „Хигијенског завода“, а заменили смо и дотрајалу изолацију испод „Зелене пијаце“. Такође, ништа мање битно, превентивно је улагано у саме подстанице. Мењане су пумпе, измењивачи топлоте, запорна и регулациона арматура. Доста је започето, али не сумњам да ће планирано бити и завршено, а систем спреман за 1. октобар – најпре за топле пробе, и касније за почетак грејне сезоне 15. октобра, која траје до 15. априла.
Прво морам истаћи да су Ужичани редовни платише и да имамо један од бољих система наплате. За топлану је степен наплате око 96-97 одсто. Међутим, у систему великих бројева дуг одређеног броја несавесних платиша годинама уназад акумулирао се на вртоглавих 156 милиона динара и представља заиста значајна „заробљена“ средства. Код привреде је другачија слика, па дуг старији од годину дана мањи је од 2 милиона динара и може се сматрати без утицаја на пословање. Све укупно, дуг је заиста велики и представља оптерећење за саму топлану.
О каквим субвенцијама се ради и колико је цена грејања тржишна?
У времену енергетске кризе рекао бих да имамо велику помоћ и града и државе по овом питању, а и сама топлана сноси велики део трошкова за услугу испоруке топлотне енергије. Преко Центра за услуге социјалне заштите и Министарства енергетике субвенционишу се енергетски угрожени купци. Такође, цена услуге која се фактурише грађанима је испод економске, па тако по први пут у историји топлана Србије, од 2023. године, овај сектор остварује негативно пословање, што директно произилази из несклада трошкова енергената и прихода. Тако да се готово у читавој Србији, па и у Ужицу, наплата топлотне енергије за грађане не врши по економској цени, већ је субвенционисана од Републике, градова и општина, па и самих топлана.
Само тржиште је нестабилно и непредвидиво протеклих година, пољуљано, рекао бих, од периода короне па до данашњег дана разним кризама и ратовима. У тако нестабилним условима незахвално је износити било какве дугорочне прогнозе и предвиђања, а рекао бих да је кључна улога државе да обезбеди стабилне и повољне услове снабдевања природног гаса и нафте. Период претходних грејних сезона, закључно са последњом, био је јако неповољан, па изражавам наду да ће будуће грејне сезоне бити повољније. У ком правцу ће цене енергената ићи у будућем периоду, рано је говорити, осим пред саму грејну сезону.
Како ЈКП „Градска топлана Ужице“ на свом систему има готово 6.400 корисника услуге, што преведено значи да готово 20.000 грађана користи нашу услугу, потпуно је нормално да има проблема на систему. Оно што је битно јесте да као систем проблеме увиђамо и отклањамо. Кључ успешне комуникације између грађана, стамбених заједница и топлане је управо управник стамбене заједнице. И захваљујући њима, последњих година имамо све бољу комуникацију и пробуђену свест да грађани и стамбене заједнице управљају својом имовином.
Могу ли грађани током летњег периода проверити инсталације за грејање у својим становима, ако су системи празни и у радијаторима нема воде? Коме могу да се обрате и ко сноси трошкове?
Грађани могу и морају проверити инсталације у својим становима и заједничким просторијама. Управо треба да се обрате управнику за проблеме, који ће их у договору са топланом отклонити. У зависности од проблема, трошак сносе или станари појединачно или читава стамбена заједница. Али кључно је да управник буде упознат, јер он једини има право да тражи пражњење и пуњење система за грејање.
Učitavanje komentara...