Данас је радничка класа на рубу пропасти, радници се боре за голу егзистенцију, што увелико утиче на људске и породичне односе. Томе доприноси и неодговорно понашање већине послодаваца који тим радницима ускраћују права која су им законом загарантована
У оквиру Синдиката Слога Град Ужице тренутно делује 13 синдикалних организација, а једна од његових специфичности је то што сваки запослени на територији Ужица може бити њихов члан, чак и они који у својој фирми немају регистрован синдикат Слоге. Овој организацији за шест месеци рада приступило је око 2.300 чланова, поднето је 10 пријава Инспекцији рада, потписана 24 уговора о вансудском поравнању, поднето 13 тужби основном суду, четири тужбе прекршајном суду, 12 предмета је пред Повереником за информације од јавног значаја, каже председник Синдиката, Глишо Видовић.
Шта Вас је мотивисало да се у последњим месецима тако интензивно посветите синдикалном раду?
Синдикат Слога Град Ужице као заједничко правно лице је основан на иницијативу више синдиката Слога који делују на територији Града Ужица у различитим делатностима. Поред Синдиката полиције Слога, оснивачи су и Слога ЈКП Биоктош, Слога ЈКП Водовод, Слога болница Ужице, Слога ЈП Велики парк и Слога Предшколска установа Ужице. Касније су основане и нове синдикалне организације и тренутно у оквиру Слога град Ужице делује 13 синдикалних организација. Специфични смо и по томе што сваки запослени на територији Ужица може бити наш члан, чак и они који у својој фирми немају регистрован синдикат Слоге. Оснивачка Скупштина у којој су учествовала 43 делегата је одржана 20. октобра прошле године. Тада сам скоро једногласно изабран за председника и сматрам да ми је припала велика част, али и одговорност да успешно водим организацију. Сви који ме познају знају да ћу ако нешто прихватим, то обављати одговорно и професионално, да ћу се томе максимално посветити и истрајати, тако да организација оправда своје постојање и поверење које су указали чланови синдиката. Данас је радничка класа на рубу пропасти, радници се боре за голу егзистенцију, што увелико утиче на људске и породичне односе. Томе доприноси и неодговорно понашање већине послодаваца који тим радницима ускраћују права која су им законом загарантована. Леп је осећај знати да људи препознају и подржавају искрен и поштен рад, да је због тога нашој организацији за шест месеци рада приступило око 2.300 чланова. Лепши мотив за рад не треба од пружене захвалне руке радника који се пре нашег оснивања није имао коме обратити за помоћ.
Шта мислите да ваш синдикат разликује од неких других синдиката?
Сматрам да је разлика велика. Наш синдикат кроз деловање приказује конкретан рад на заштити права радника, побољшању радноправног статуса и инсистирању на поштовању свих позитивноправних прописа који су везани за област рада. Такође инсистирамо на тражењу одговорности послодаваца који су учинили прекршаје и вршили кривична дела чиме су нарушили или угрозили права радника а и оштетили буџет државе. Едукујемо наше активисте у циљу што бољег познавања прописа из области рада. Сматрамо да су други синдикати успавани у свом комфору. Њихови активисти су посвећени више личним бенефитима и и трговини чиме су заборавили на разлог постојања. Мислим да су пали под утицај послодаваца због ситних интереса, па немају храбрости и дрскости да их процесуирају како би заштитили раднике.
Колико пута сте од оснивања били позивани од стране радника, ради заштите њихових права? Да ли сте очекивали тај број?
Чињеница да смо у шест месеци колико постојимо поднели 10 пријава Инспекцији рада, потписали 24 уговора о вансудском поравнању, поднели 13 тужби основном суду, 4 тужбе прекршајном суду, имамо 12 предмета пре Повереником за информације од јавног значаја и слично, довољно говори о нашим активностима и посвећености заштити права радника као и о поверењу које уживамо код запослених. Наравно да смо очекивали овај интезитет заступања, имајући у виду да је наш рад конкретан и транспарентан и да је сваки радник коме су ускраћена права добродошао у нашу канцеларију.
Шта су биле најчешће притужбе радника? Да ли сте задовољни на који начин су случајеви разрешени?
Притужбе су различите, од неоснованог давања отказа, неплаћања топлог оброка и регреса, некоришћења годишњег одмора, неплаћања прековремених сати, па до неуплаћених доприноса, социјалног... Најчешће се крши право радника при ускраћивању обрачуна зараде и доношењу решења о коришћењу годишњег одмора.
Како послодавци реагују у тим ситуацијама? Колико су расположени за сарадњу?
Што се тиче реализације можемо бити задовољни, јер након указивања на пропусте послодавци су најчешће прихватили потписивање споразума о вансудском поравнању, тако да смо потписали 24 споразума. Има случајева где послодавци нису хтели да воде дијалог па смо их процесуирали пред надлежним институцијама и сада се тренутно воде поступци.
Колико је често проблем непознавање закона, а колико његово „заобилажење“?
Сусрећемо у раду и случајеве да послодавац поступа по пракси, а не по закону и то несвесно јер немају запослене адекватне правнике који би пратили законску материју. Правници у јавним установама не познају многе законске норме, а сујета их спречава да признају своје грешке, па смо због тога принуђени да послодавцима подносимо пријаве и тужбе. У приватном сектору, послодавци се већином ослањају на књиговодствене агенције које што се тиче права површно упознају послодавце. Што се тиче обилажења или покушаја непоштовања закона, обраћамо се Инспекцији рада и пратимо те случајеве.
Шта је пракса показала – колико су радници информисани о својим правима и колико су спремни да се боре за њих?
Радници су углавном неинформисани, немају културу информисања о својим правима. Имају могућност да се захваљујући развоју електронске и дигиталне технологије, на интернету где им је све на доват руке да више информишу, али то немају обичај да користе. Са друге стране изгубили су поверење у синдикате, државу и државне институције и ако би нешто хтели, сматрају да немају коме да се обрате. За правне савете и покретање поступака адвокати папрено наплаћују, а радници немају новац да се са њима упуте у заштиту својих законом загарантованих права.
Шта се показало као највећи проблем у функционисању, на чему треба више радити?
Највећи акценат у раду треба ставити на едукацију радника у познавању својих права. Потребно је едуковати и синдикалне активисте како би знали пренети знање на раднике. Потребно је да у раду будемо што видљивији и доступни свим категоријама запослених. Део радника не користи интернет, па размишљамо о евентуално штампању радничких новина у којима би приказали наше активности.
Да ли постоји разлика у деловању синдиката у јавним предузећима и установама у односу на приватни сектор?
Разлика је у томе што већина радника у јавном и друштвеном
сектору има са послодавцем потписане уговоре о раду на неодређено време и самим тим послодавцу је теже да да отказ, па су радници слободнији да затраже поштовање својих права. У овом сектору права радника се више поштују. У приватном сектору ситуација је другачија. Ту је већина радника потписала уговоре о раду на одређено време или уговоре о привременим и повременим пословима. јер на тај начин их послодавац држи у неизвесности. Тада се радник теже одлучи на тражење својих права, јер страхује да му након истека уговор неће бити продужен. У већини случајева у приватном сектору, а нарочито код малих предузећа, радницима се не плаћа рад на државне празнике, прековремени рад и ноћни рад, не добијају обрачун зараде, решења за годишњи одмор као ни регрес и топли оброк.
Да ли ће се Синдикат "Слога" представити на неким будућим изборима као политичка опција и на тај начин покушати да утиче на системска решења у вези положаја радника у Србији?
Синдикат Слога не може бити правни субјект који учествује на изборима као политичка опција. Закон о раду је јасно дефинисао надлежности и деловање синдиката где не постоји простор да се појави на политичкој сцени. Такође Закон о локалним изборима искључује могућност да се синдикат појави као субјект који учествује на њима. Не искључујемо могућност да се активисти Синдиката Слога кроз форму групе грађана укључе у друштвена дешавања па и у изборну трку, а у циљу да се кроз Скупштину града дође до решења која се тичу интереса радника и грађана на нашем подручју.
Učitavanje komentara...