У Народној библиотеци Ужице, у петак, 29. марта, одржана је промоција романа Владимира Пиштала „Песма о три света“. Актуелни управник Народне библиотеке Србије, Владимир Пиштало добитник је НИН-ове, као и награда „Меша Селимовић и „Борисав Станковић“, а за најновији роман добио је награде „Бескрајни плави круг“ и „Др Шпиро Матијевић“.
Отварајући промоцију, директорка Народне библиотеке Душица Мурић, између осталог је рекла да приповедачки опус Владимира Пиштала „не познаје географске и историјске границе“, он води „слободне и узбудљиве дијалоге са јунацима из далеке прошлости“, а његова „стваралачка ватра непрестано осваја нове имагинарне просторе. Ако томе додамо и чињеницу да је реч о писцу чије су приче, романи, есејистички и путописни записи прожети снажном лирском интонацијом, онда засигурно није случајно то што се његова свака нова књига с нестрпљењем очекује међу читаоцина“, рекла је Душица Мурић и зхвалила Владимиру Пишталу што је као управник Народне библиотеке Србије, ове године, када Ужице носи титулу „Престоница културе Србије“, подржао пројекте ужичке Библиотеке у циљу стручнијег и бољег рада.
О књизи „Песма о три света“ и књижевном раду Владимира Пиштала говорио је Ненад Шапоња, књижевник, књижевни критичар и представник издавача „Агора“ Нови Сад која је у заједничком издању са „Лагуном“ у октобру прошле године књигу и објавила, а која је према његовим речима „ретка, другачија, нова на нашем читалачком небу“. У њој је књижевно створен лик једне жене, Озане Болице, која живи крајем 17. века, из Пераста је и има занимљиву судбину. Она је „жив лик и другачији од већине“ женских ликова, а таквих је, према речима Шапоње, „мало или нимало у нашој књижевности“.
- Књига је као мозаик, чини је мноштво прича, детаља и пролаза у неку другу и другачију стварност. Она открива културолошке слојеве и логику постојања глобалног света – рекао је Ненад Шапоња и истакао да се у књизи, с једне стране, на дубински начин долази до историјских сазнања, а с друге стране, она говори о садашњем времену. Према његовим речима Пиштало је написао другачију, а опет исту књигу у свом стваралаштву. На пример, романи „Тесла, портрет међу маскама“ који је преведен на 20 или „Миленијум у Београду“ преведен на десет језика, потпуно су различити, али оба као све његове књиге, па и ова најновија, читаоце увлаче у свој свет на исти начин, јер Пиштало пише поетски. Шапоња је овом приликом честитао Ужичанима титулу „Престоница културе“ која ће, како је истакао, утицати да културни живот града буде на вишем нивоу што ће значити и за будуће генерације.
„Песму о три света“ води велика и храбра машта. Она прави широк културолошки захват, од барока – доба раног просветитељства, масовног ропства и грађења светског система, па све до Наполеоновог освајања Пераста. Ово је прича о Европи, Африци и Америци. Сам аутор, Владимир Пиштало је између осталог рекао:
- Ова књига је као лекција из светске историје виђена кроз очи једне жене. Писао сам је у првом лицу са позиције жене. Није ми било тешко, а зашто, не знам.
Према речима Пиштала књига је направљена на претпоставци да људи могу разумети једни друге без обзира где живе и којој култури припадају. Главна јунакиња је „једна симпатична жена која заслужује дивљење“. Њена суштина је разумевање, емпатија, мада је можда више дефинишу бол и издаја. Сваки човек у извесној мери доживи бол и издају, „али не успева свако да то превазиђе, а да не постане мизантроп и да не затвори очи и срце, а она то успева“. Озана је била робиња два пута. Нико је није откупио иако је могао. Упркос болу и издаји успева да разуме људе и да не поруши мостове, већ напротив. Како каже Пиштало, живела је у време када је робовласништво било индустрија, али „она побеђује прилагођавањем и наџивљавањем“, наџиви све људе око себе.
Књига је покушај да се жена врати у историју и да својим очима види свет препун учитеља и господара. У тој општој борби она настоји да препозна искре које повезују људе, рекао је Пиштало, а многи историјски догађаји и стварне личности уклопљени су у ову причу. Историја је за Пиштала, како каже, „ризница метафора“.
- Посао оживљавања, то је књижевност. Не факата. Није лоше да не причате глупости, није лоше да придобијете људе тиме што ћете рећи неке ствари које су историјски тачне. Али није то главно. Главно је оно што унесете од свог живота у књигу, оно што успете да оживите и да онда то живи и за друге људи као што је живело и за вас – рекао је Пиштало.
Učitavanje komentara...