Ужичанка Катарина Влашковић, студенткиња мастер студија на Архитектонском факултету у Београду учествује на међународном конкурсу са иновативним пројектом о одрживом развоју под називом Мотхер ривер.
Као решење нуди идеју о постављању фарме на воденој површини како би се плодно тло сачувало и како не би било потребе за сечом шума. Фарма на води била би отпорна на климатске промене и прилагођавала би се порасту воде. Подршку јој можемо пружити гласањем до 27.фебруара, а потребно је улоговати се на сајт, односно, направити профил да би се могло гласати.
Линк за гласање:
https://uni.xyz/competitions/transform/entries
-Пројекат Мотхер ривер се конкретно бави решавањем проблема недостатка пољопривредног тла, којег има све мање, а потребно је за производњу хране. На недостатак тла, велики утицај имају климатске промене, које су веома непредвидиве и проузрокују поплаве и суше. Као решење нудим идеју о постављању фарме на водену површину како би се и то мало плодног тла сачувало и како не би било потребе за сечом шума. Фарма на води би била отпорна на климатске промене и прилагођавала би се порасту воде. У оквиру пројекта постоји смештај за породице које би ту живеле и бавиле се агрокултуром. Да би се искористио максимум локације, водена површина је искоришћена за узгој рибе, док су етаже искоришћене за узгој биљака. Од додатних садржаја постоји ресторан и простор за едукацију деце- истиче за „ Инфоеру“ Катарина Влашковић, студенткиња мастер студија Архитектонског факултета у Београду. На пројекту је радила преко три месеца, а конкурс на коме учествује је Трансфарм-сyмбиотиц десигн фор продуцтиве территориес.
Шта је све иновативно у том процесу?
Пројекат се заснива на коришћењу различитих технологија. Пре свега, биљке се гаје помоћу хидропонике, односно узгајају се у контролисаним условима ван земљишта, користи се 95 одсто мање воде него иначе и много мање пестицида. Постоји још много предности вертикалних башти као што су уштеда простора и ресурса, бољи производи и стабилна производња хране. Поред утицаја климатских промена на пољопривредно тло, оне могу утицати и на водени животињски свет. Водена површина је искоришћена за узгој рибе у базенима са делимично контролисаним условима, а у случају повећања температуре која може да воденом животињском свету нанесе штету, риба би се преместила у базене са контролисаним условима који се налазе у складишном простору.
У којој мери и где је могуће применити га?
Цео објекат је заснован на коришћењу максималног потенцијала воде. Вода је елемент који повезује сваки садржај и чини њихово међусобно функционисање нераскидивим системом. Систем цеви се састоји од цеви као носиоца објекта, односно конструктивног елемента и цеви која проводи воду кроз објекат. Биљке из хидропонског система се наводњавају искључиво уз помоћ воде из реке, док се пречишћена вода из реке користи за снабдевање стамбених јединица.
Предност пројекта је што се може применити на свим воденим површинама које су близу урбаног подручја, поред сушних и плавних подручја... Сваки град или село може искористити знање овог концепта како би решило проблеме недостатка пољопривредног земљишта које служи као простор за производњу хране.
Шта те инспирисало за овај пројекат?
Највећа инспирација за овај пројекат били су пре свега, проблеми изазвани климатским промена са којима се суочавамо сваким даном све више и више. Размишљајући о томе, поставила сам себи задатак али и изазов да пронађем решење које би било отпорно на поменуте проблеме.
Како је дошло до учешћа на међународном конкурсу?
Захваљујући редовном професору арх. Ивану Рашковићу и асистенту арх. Милошу Костићу, добила сам прилику, као и осталих 15 колега из групе, да учествујемо на међународном конкурсу. Идеја за рад на конкурсу је у оквиру предмета Студио, који је фундаменталан предмет на факултету, а настала је први пут прошле године од стране професора и асистента, чији су студенти имали сјајне резултате тада и желели су да наставе то и ове године.
Да ли си до сада учествовала и на другим конкурсима?
Никада раније нисам учествовала на конкурсу, па ми је из тог разлога овај пројекат и учешће веома важно као први конкурс на ком учествујем. Драго ми је што сам имала прилике да научим читав процес рада за конкурс, као и да се едукујем о одрживој архитектури и новим технологијама.
Шта би издвојила везано за одрживи развој и колико му се придаје значаја у нашој земљи?
Неки од главних циљева одрживог развоја, који су познати као и глобални циљеви, су искорењивање сиромаштва, заштита животне средине као и обезбеђивање мира за све. Тек од скоро, циљеви обухватају и неке нове области међу којима су и климатске промене и одржива потрошња којима сам се бавила у пројекту. Сви циљеви су међусобно повезани, тако да успех једног може да утиче и на друге. Треба размислити како се односимо према природи и како можемо ми као појединци да утичемо на побољшање живота за нас и за будуће генерације. Одрживи развој је заправо проналазак начина како да и даље задовољавамо своје потребе без угрожавања животне средине. У нашој земљи се сваки даном све више и више придаје значај одрживом развоју и надам се да ће се тако и наставити.
Колики допринос могу да дају иновативни архитектонски пројекти?
Као што знамо, архитектура може имати и позитиван и негативан утицај на животну средину. Грађевински сектор је један од највећих загађивача. Како свет напредује, архитектура се мења и почињу све више да се користе иновативни материјали, рециклирани, дрво, биоматеријали и други који имају пре свега позитиван утицај на окружење. Уз помоћ иновативних пројеката, могуће је минимизирати, у неким случајевима чак и елиминисати негативан ефекат изградње. Надам се да ће се све више користити материјали и технологије које це ићи у корист побољшању животне средине и штете која је нанета.
На који начин можемо да ти пружимо подршку?
Подршку ми можете пружити тако што ћете гласати за мој пројекат. Поред главне награде о којој одлучује жири, постоји награда Пеопле'с цхоице аwард која се добија на основу гласова појединаца са друштвених мрежа. Гласање траје до 27. фебруара 2021. године до 16 часова. Потребно је улоговати се на сајт, односно направити профил да би се могло гласати.
Линк за гласање: https://uni.xyz/competitions/transform/entries
Učitavanje komentara...