- Током прошле године реализовали смо 236 различитих програма, концерата, изложби, фестивала, књижевних вечери, представа... Успели смо да одржимо тренд раста, континуитет у броју и квалитету програма и посете – наводи за „Вести“ Филип Баралић, директор најмлађе установе културе у Ужицу.
Како је протекла 2025. година у погледу остварења планираних програма ГКЦ-а?
Протекла година била је пуна различитих изазова и није било једноставно одржати континуитет након 2024. године, када је Ужице било Престоница културе Србије. Током прошле године реализовали смо 236 различитих програма, концерата, изложби, фестивала, књижевних вечери, представа... Успели смо да одржимо тренд раста, континуитет у броју и квалитету програма и посете. Уводили смо новине, нешто од њих се наслања на Престоницу, али нешто је потпуно ново, попут Џез кампуса, који је надградња Џез фестивала. На Кампусу је протекле године учествовало и 40 студената и ученика музичких школа ван Ужица, са подручја Србије и Хрватске, заједно са ученицима Средње музичке школе. Предавачи су били познати стручњаци и музичари код нас и у Европи.
Ужице је прошле године добило и свој први стрип који је посвећен нашој централи...
Све програме које смо утемељили претходних неколико година гледамо да одржимо. Реализовали смо четврте по реду Стрип сусрете и издали први ужички стрип „Тесла и лепотица на Ђетињи“. Одржали смо „Баззум Јазз Фестивал“ са Џез кампусом, Фестивал фантастике и друге програме.
Подсетите нас шта је урађено у погледу инфраструктуре када је у питању ГКЦ?
Опремили смо простор Омладинског клуба и од њега направили савремену учионицу – лабораторију за дизајн и друге савремене креативне индустрије и технологије, и кроз Школу роботике и програмирања сада имамо боље услове за рад. Опремили смо простор Студија, „глуве собе“, која је крајем године почела са радом. Остало је још мало посла да се стави у конкретну функцију – снимање звука, и тренутно снимање радимо по потреби. Све смо то ставили у концепт паб-лаба, Омладински клуб и Студио, и све што служи за савремено стваралаштво, о којој год уметности и медију да је реч, тежећи да све буде под „једном капом“.
У сали Градског културног центра протекле године реализовани су бројни културни догађаји, изложбе пре свега...
Сала ГКЦ-а користи се у пуном капацитету и доста тога ће се наставити. Све наведено рађено је кроз неколико одвојених пројеката – лифт, плоча, сала... Оно што ћемо убудуће радити јесте опремање овог простора. Пре нешто више од годину дана успели смо да за салу набавимо професионалне завесе за прозоре са стране. Следеће је опремање бине, што захтева значајна средства. Преко Регионалне развојне агенције (РРА) конкурисали смо за пројекат прекограничне сарадње. У питању је пројекат ЕУ „Дрина Мото Риде“, а носилац је општина Власеница (БиХ), односно из Републике Српске, а ГКЦ је партнер. У пројекту смо навели обимна улагања у саму сцену. У питању су професионална расвета, разглас, носачи, контрола сцене, што су милионска улагања и то нам недостаје. Од града Ужица смо преко „Хелветаса“ добили могућност да спроведемо пројекат који су иницирали средњошколци, ученици Медицинске школе, наводећи као жељу биоскоп на отвореном. Град Ужице и „Хелветас“ обезбедили су средства и ГКЦ-у уступили на коришћење биоскопско мото-визуелно платно и пројектор. У великој сали практично сада имамо и биоскоп. Имали смо Фестивал фантастике, пројекције хорор филмова, Фестивал француског филма, који је био изузетно посећен, а недавно смо одржали и хуманитарну манифестацију у оквиру које је приказан филм посвећен Србима на КиМ.
Поред постојеће, где видите могућност додатне сарадње са установама културе у Србији?
Сарађујемо са „Слободном зоном“, „Белдоксом“, „Интеракцијом“, Француским филмским институтом, као и са институцијама културе на КиМ. Недавно смо били домаћини посленицима културе Универзитета у Призрену, са привременим седиштем у Лепосавићу, који су извели музичко-поетско вече. Волео бих да сарадња буде већа и има добрих идеја, нарочито са Културним центром у Грачаници, који је седиште и галерије у Приштини и који баштини уметност Срба. Проширили смо сарадњу са Музичком школом у Ужицу и у договору са Градом уступили простор за припремне групе за најмлађе, за солфеђо и хор, за индивидуалну наставу за одређене инструменте, и она се изводи у Студију. Сала се користи, а пре реконструкције били смо сведени на пулт и пословне просторије.
Шта је са реализацијом пројекта Дечјег културног центра?
Ове године очекујемо почетак радова на изградњи објекта Дечјег културног центра и Галерије керамике. Рок за извођење радова је две године, али је суштина да ГКЦ увелико припрема програме које можемо „преселити“ у Дечји културни центар, који ће функционисати у оквиру наше куће. Ова зграда омогућиће нам адекватан простор за дечје програме. ГКЦ треба да задовољи све ове потребе – за радионице, различите школе, представе, музичке догађаје, изложбе итд. И Галерија керамике је веома значајна, а прошле године смо уступили простор за депоновање колекције керамике са Колоније у Злакуси, која има скоро хиљаду експоната.
Каква су очекивања у погледу реализације програмских садржаја у овој години?
Година која је почела требало би да послужи за даље утемељивање свега што смо радили претходне четири године. Покренули смо доста програма и циљ је да се ти програми очувају и унесу новине како би добили на значају и квалитету. У питању су 55. Смотра рецитатора, 44. Смотра народног стваралаштва у Равнима, 5. Фестивал стрипа, Програм Дечји културни центар, где сабирамо све активности намењене деци и младима, Фестивал фантастике, Фантаст фест, Културно лето, чему претходе конкурси за музичке фестивале, у оквиру кога су Џез фестивал и Кампус, као и многи други догађаји. Надам се да ће бити могућности да и даље развијамо програме на селу, где је највећа подршка кроз конкурс за музичке фестивале.
Да ли ће бити проширења Летње школе роботике?
Програми за децу и младе најзахвалнији су за рад, што је мени лично најинтересантније, и то је велика потреба нашег града. Ове програме ставили смо под концепт Дечји културни центар, од радионица до манифестација попут недавне презентације Лего роботике, која је заинтересовала доста деце. Развијаћемо даље Летњу школу роботике и проширити је. Она је бесплатна и организована за све узрасте и планирамо да траје током целе године. Сматрамо да треба да буде подршка даровитој деци, деци која се спремају за такмичења, којој ћемо понудити своје ресурсе. Потрудићемо се да прве радионице покренемо већ у текућем месецу.
Као најмлађа институција културе у Ужицу, како се носите са финансијама?
ГКЦ се финансира из буџета, делом из сопствених средстава и делом кроз конкурсе. Ослањамо се на конкурсе Министарства културе и конкурисаћемо за неколико пројеката код ресорног министарства. Уколико нам прође пројекат прекограничне сарадње, то ће бити велика ствар за опремање сале и тада ћемо технички моћи да реализујемо и неке друге културне догађаје. Интересовање за наше конкурсе, посебно за концерте, добро је и постоји доста различитих интересовања појединаца, удружења и ентузијаста – од блуза, рокенрола, такмичења демо бендова, гусларских вечери, певачких група...
Проширење Школе роботике
Програми за децу и младе најзахвалнији су за рад, што је мени лично најинтересантније, и то је велика потреба нашег града. Ове програме ставили смо под концепт Дечји културни центар, од радионица до манифестација попут недавне презентације Лего роботике, која је заинтересовала доста деце. Развијаћемо даље Летњу школу роботике и проширити је. Она је бесплатна и организована за све узрасте и планирамо да траје током целе године. Сматрамо да треба да буде подршка даровитој деци, деци која се спремају за такмичења, којој ћемо понудити своје ресурсе. Потрудићемо се да прве радионице покренемо већ у текућем месецу.
Učitavanje komentara...