У гларији „Рефлектор“ у бившој касарни у Крчагову, 8. јула отворена је изложба „Спектрална геологија“ коју заинтересовани могу погледати до 25. јула. Аутор је Д А Цалф мултидисциплинарни истраживач и уметник звука/инсталације са седиштем у Наарму /Мелбурну, у Аустралији који први пут излаже у Србији.
Изложбу чини троканална видео инсталација, скулптуре, односно, 3Д прикази спектограма и 24 принта на папиру на којима су детаљи, патина са одређених споменика са простора бивше Југославије и прикази спектограма тих детаља и звук.
Д А Цалф се, како каже, од детињства дружио са вршњацима чије су се породице са простора бивше Југославије доселиле у Аустралију, имао је доста другова из Северне Македоније, Мостара, Хрватске и Србије, али распад те земље деведесетих није могао да разуме. Интересовање за историју ових подручја нарочито је порасло када их је посетио пре седам година као туриста, а онда се после неколико година поново вратио и почео да истражује југословенско архитектонско наслеђе и геополитичку историју што све касније прераста у његов пројекат који се тиче уметности звука на докторским студијама. Д А Цалф сматра да је звук уз примену метода које се користе у геологији погодан за истраживање не само одређеног терена, већ и историје.
Овај пројекат, „Спецтрал Геологиес“ (2020-данас), бави се „јединственим потенцијалом који звук има за архивирање, комуникацију и разумевање локације, уз истовремено задржавање нијансе сложености и порозности било које локације што чини редуктивни пријем узалудан. Једино изводљиво средство ангажовања је онда оно које оставља простор за непознато“, наводи се у пропратном материјалу за изложбу.
Почевши од спекулације да сав звук наставља да постоји као траг прошлости, колико год био нечујан, „Спецтрал Геологиес“ ангажује концептуалне алате геолога за избор звука и места који се сматрају ентитетима који су подложни стратификацији, седиментацији, ерозији, и слично. Спровођење оваквог приступа у контексту истраживања споменика НОБ-а бивше Југославије омогућава приступ који настоји да се супротстави упрошћеном читању ових простора, признајући да они постоје и као локуси историје одоздо и наметнутог, централизованог значења одозго.
Коначно, пројекат настоји да постави питање шта се могло чути, да ли је чујност релевантна кроз ширења дефиниција слуха и звука, оних звукова који се тренутно не чују. Које би гласове неко био приморан да узме у обзир, или за коју неодређеност би био приморан да направи простор. Како би „слушање“ ових гласова могло да доведе у питање ефикасност историјског наратива који прописују будуће акције засноване на погодним искључењима подскупова прошлих активности“, пише у материјалу који прати изложбу.
Тренутно истраживање Д А Цалф фокусира „на појмове спекулативних звучних архива (поља звука која би могла, требала, хоће или би постојала, али могу бити и сумњива у својој чујности) и последице које звук има на историје и наративе места, те повезане појмове сећања, дислокације и слично“. Своје радове до сада је представио на Ците Интернатионал дес Артс (Париз), Аустралијском центру за покретну слику (АЦМИ, Мелбурн) и Мелбурн фестивалу, док је реализовао истраживачке радове у Бразилу, Хрватској, Русији, Великој Британији и Аустралији.
Učitavanje komentara...