Изложба фотографија „Слике живота, фотографије Албера Кана: Приштина, Призрен, Липљан и Грачаница 1913. године“ отворена је у Историјском архивуУжице. Изложба је организована поводом Сретења
- Дана државности Србије, у сарадњи ужичког Архива и Града Ужица са Архивом Косова и Метохије, Домом културе „Грачаница“ и Галеријом уметности Приштина. Поставку чини 80 фотографија су чији аутори су Марко Марковић, историчар и директор Архива Косова и Метохије, Горан Судимац и Предраг Стојковић, архивисти. Све фотографије у боји које су коришћене на изложби су из Музеја Албера Кана који се налази у близини Париза и снимљене су 1913.године.
Директор Историјског архива Ужице Жељко Марковић истакао је да испод сваке фотографије потписана је Србија као место на коме су ове фотографије сачињене 1913.године.
- За нас Србе Косово има звезде и ми добро знамо како се та сазвежђа зову и зато се захваљујем представницима са Косова и Метохије што су нам то сазвежђе у Ужицу приредили-навео је Марковић.
Заменик градоначелнице Драгољуб Стојадиновић подсетио је да леп повод је да се на Сретење сретнемо са сећањем на време зачетка нововековне српске државе, али и упознамо са животом наших предака у неким другим временима на просторима које доживљавамо на посебан начин.
- Изложба нам открива много детаља о животу обичних људи на Косову и Метохији и духу времена на почетку 20.века.Свака фотографија вреди више од милион речи баш зато што су на њима ухваћени тренуци оскудице, босоног детињства, тешког живота али и пробуђене наде народа у тек ослобођеној Србији-рекао је Стојадиновић.
Марко Марковић, директор Архива Косова и Метохије и коаутор изложбе навео је да су фотографије на изложби за све нас од изузетне важности и значаја. Подсетио је да Албер Кан као богат и успешан човек желео је да употреби свој новац у племените ствари како би га читаво човечанство запамтило.
- Послао је најбоље фотографе тога времена у читав свет, да они донесу оно што њихово „око“ објектива сматра да је најлепше и најдрагоценије. Један од његових фотографа Огист Леон 1913.године посетио је Краљевину Србију, а највећи део времена провео је на простору Косова и Метохије.
Прво је фотографисао Приштину, затим Грачаницу, Липљан и Призрен.Ове фотографије су у складу са писаним историјским изворима. Приштина је до ослобођења била обична турска касаба, а затим у њу огромна средства улаже Краљевина Србија. Само може да се претпостави какав је утисак на фотографа Леона оставила после сиромаштва које је видео величанствена Грачаница. А онда и у Липљану где фотографије сведоче ко је живео на том простору у то време-нагласио је Марковић..
Он је додао да убедљиво најачи утисак на фотографа оставио је царски град Призрен, где је највише фотографисао. По народној ножњи можемо видети ко је све чинио становништво и да је било највише Срба, затим Турака,Јевреја и Рома, а тек после долазе неки други. Данас, нажалост, имамо само по десетак Срба у Приштини и Призрену- објаснио је Марковић.
Драгоцену изложбу за српску историју и културно наслеђе у ужичком Историјском архиву отворила је Ирена Вујовић, министарка заштите животне средине. Она је истакла да су аутори изложбе одабиром фотографије успели да прикажу грађанима новоослобођене градове и села на прелазу из Османског царства у Краљевину Србију.
- Кроз много приказаних детаља из живота локалног становништва поново су оживели Приштина, Призрен, Грачаница и Липљан овог доба. Фотографије су направљене пре тачно 111 година а кроз њих провејава једна од суштинских карактеристика српског народа, а то је наш слободарски дух-истакла је Вујовић.
Историја нас учи да у свакој борби која нам предстоји само уједињени и истрајни можемо да остваримо циљеве у најбољем интересу свих нас. Зато су важне фотографије које су 1913.године забележене јер нам омогућавају разумевање овог поднебља, закључила је министарка Вујовић.
Изложба фотографија „Слике живота, фотографије Албера Кана: Приштина, Призрен, Липљан и Грачаница 1913. године“ од 16. фебруара биће на Тргу партизана како би је видео што већи број грађана у наредних месец дана.
Učitavanje komentara...