- Фондови и постоје да се пре свега сачува успомена на успешне и заслужне и да се истовремено мотивишу и награде сви они вредни млади људи за које је највећи капитал знање
У Ужичкој гимназији 2012. године обновљен је Фонд "Живота Вранић" из ког се награђује најбољи матурант Ужичке гимназије за остварена постигнућа из физике. На иницијативу тадашњег директора Ужичке гимназије Живојина Павловића, а уз подршку Удружења Ужичана у Београду. Тим поводом Јелена Божовић , новинарка РТС-а је са својим сарадницима снимила изузетан документарни филм "Диплома за Животу" у продукцији РТС-а . У филму су забележена жива сведочења о Животи од његових школских другова, наших познатих Ужичана као и његовог најбољег пријатеља Радојка Максића. Прва средства за у ту фондацију приложили су "Службени гласник", "Импол Севал" и Пословни клуб Западне Србије, рекла је Снежана Јевђовић, професорка физике Ужичке гимназије.

Живота Вранић био је најбољи ужички гимназијалац и најбољи студент Природно-математичког факултета у Београду. У Нуклеарном институту "Винча" у Београду 1958. године десио се акцидент у коме је Живота са још пет својих колега озрачен леталном дозом зрачења од које је касније и преминуо. Његове преживеле колеге основале су Фонд шездесетих година прошлог века, али су средства обезвређена у доба инфлације и онда је угашен.
Радојко Максић у својој књизи "Дневник из болнице Кири" говори о акциденту и лечењу страдалих у Француској. Важно је навести да је овај догађај деценијама био прекривен велом ћутања, а у тренутку самог дешавања и заташкан за јавност.
Да ли је Ужичка гимназија једина школа у Србији у којој се награђују најбољи ученици из физике из фонда "Живота Вранић"?
- Ужичка гимназија је једина школа у Србији у којој постоји овај фонд из кога се награђује матурант који се током четворогодишњег школовања истакао својим знањем и интересовањем за физику. Догађа се да у некој генерацији имамо више ученика који заслужују награду из овог фонда и тада међу њима не правимо разлику, већ се потрудимо да сви буду награђени. Актив физичара Ужичке гимназије сматра то добром праксом - истиче Јевђовић.

Ученици првог разреда се на првом часу физике између осталог информишу о постојању фонда, начину како он функционише и којим поводом је основан. Прича о Животи Вранићу је занимљива и поучна и ученици воле да је слушају.
Шта је за Вас као професора физике Ужичке гимназије најзначајније и шта би сте посебно издвојили за Животу Вранића?

Искрено, све док нисам видела Јеленин филм ја сам о Животи знала јако мало. Тек тада сам сазнала мноштво чињеница везаних за овог изузетног младог човека које су ме импресионирале. Пре свега, његова велика жеља за образовањем и научним усавршавањем, скромност, несебична жеља да помогне својој породици и својим друговима. Да сам сада ученик Ужичке гимназије он би свакако био мој идол. Па сада замислите само како је он био велики у сваком смислу сте речи када је господин Радојко Максић до краја свог живота чувао и неговао успомену на пријатељство са Животом као своје највеће благо. Диплома за Животу је признање за једно несебично пријатељство, жеља да се истина памти и не заборави, признање ученицима за рад и посвећеност и нада да ће се на свом путу стално усавршавати и превазилазити границе научних сазнања.
Додајмо, да би из Фонда и даље били награђивани ученици потребно је да се настави са уплатом средстава привредника, научникам ученика и свих заинтересованих.
НАГРАЂЕНИ УЧЕНИЦИ ИЗ ФОНДА
Први ученик који је награђен из обновљеног фонда је Милош Јанковић, а затим следе Урош Тешић, Ирена Цветић, Никола Шојић, Александар Трифуновић, Срђан Драгутиновић, Јелисавета Јевтић, Лазар Тејић, Максим Костадинов, Петар Дамјановић, Јована Смиљанић, Анђела Продановић, Петар Поповић, Ива Павловић, Ненад Скоковић, Вук Шиљковић и Маша Шишић. Млади, успешни, понос својих професора, школе и читавог града - истакла је професорка физике Јевђовић.
Пројекат „Корак у корак, образовање и задужбинарство“ суфинансира Град Ужице. Ставови изнети у датом пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.





Učitavanje komentara...