Накит је кроз векове био украс, међутим, поред своје естетске функције, био је и ознака друштвеног положаја и религијског схватања, али и амајлија, заштита од утицаја злих сила.
У овом тексту биће речи о филактеријима и енамлуцима из Етнографске збирке Народног музеја Ужице, које су носили мушкарци, хришћани и муслимани у ужичком крају у XИX и почетком XX века, јер се веровало да њихов садржај има моћ да штити од злих сила. Оне су и по свом облику и украсу морале да одговарају намени, како би, веровало се, одбијале нечисте силе од онога ко их носи. Кутије за ношење амајлија биле су различитих облика: округле, овалне, звездолике, обличасте, троугласте и четвртасте, најчешће израђене од метала. Треба поменути да је у веровањима хришћана и муслимана било много тога заједничког приликом тумачења облика и украса тих предмета. На пример, у троугластим кутијама у којима су хришћани носили амајлије налазиле су се троугласте иконице или парче тканине освећено у цркви, јер је троугао везан за Свету Тројицу. У муслиманским се налазио запис хоџе или дервиша, а њихове три бочне стране означавале су три изреке из Курана: „Ја сам Бог“, „Нема Бога осим мене“ и „Нико не зна шта сам ја уистину“. По Тихомиру Ђорђевићу оне су називане „махфаза“ или „хамајли махфаза“.
Хришћани су око врата носили и овалне кутије у које су стављали молитве или иконице, као и четвртасте кутије са иконицама које се у српским изворима називају филактеријима. Муслимани су израђивали кутије мало веће од филактерија које су називане енамлуци (етимологија речи енамлук – арап. Äн̔āм: име шестог поглавља (суре) Курана).
Енамлуци
Троугласте кутије за ношење амајлије. Ношени су на ланчићу који је допирао до појаса, или су се на њему налазиле пречкице кроз које се провлачио појас. Ношени су у Србији, Босни, Македонији, а допуњавале су и ношњу бораца.
Опис предмета: Предња страна кутијице украшена је стилизованом розетом унутар троугла који чини низ тачака које опонашају тордирану (спирално увијену) жицу. На бочним странама енамлука причвршћене су по две алкице за ланац. На бочној страни која спаја дуже стране троугла недостаје поклопац отвора кроз који се у енамлук убацивала амајлија.
Филактериј
У првим вековима црква се енергично борила против амулета и талисмана. Али, како су веровања у те магијске предмете била веома јака, после два одржана сабора на којима се, између осталог, расправљало и о амулетима и талисманима, дозвољено је да хришћанин са собом носи иконицу, као амајлију, која би га у извесном смислу штитила од зла. Филактерион – филактериј је заправо била кутијица у којој су се чувале свете ствари. Исту функцију имао је и у источној и у западној цркви. Ношени су на целом Балкану. После доласка Турака термин „филактериј“ се изгубио, иако се помиње у старој књижевности, па је преузет турски термин хамајлија – амајлија. Филактерији су ишчезли крајем XИX века, у исто време када и енамлуци, да би били замењени иконицама фабричке израде. Опис предмета: Кутијица је овалног облика, са поклопцем који се не отвара, већ лагано помера уназад да би се филактериј отворио. На поклопцу је изгравиран натпис „ИХС“, односно Христов монограм. Изнад водоравне линије слова „Х“ издиже се изгравиран крст, док је испод натписа стилизовани тролист.
Загорка Милићевић етнолог-антрополог, кустос Народног музеја Ужице Фото: Народни музеј Ужице
Učitavanje komentara...