На међународном Светосавском књижевном конкурсу за ученике основних и средњих школа из Србије, Републике Српске и дијаспоре који организује Друштво “Свети Сава” из Београда прву награду освојила је Кристина Милановић из ужичке Медицинске школе. У овогодишњој конкуренцији било је 140 радова, а већ по традицији на овом конкурсу је висок критеријум за оцењивање где се вреднује језички стил, доживљеност емоција, приступ теми и узраст.
-Тема коју сам изабрала је “Предање Светог Саве Освећеног - чудесни дарови неба и земље”. Необична тема јер се односи на предање Светог Саве (Освећеног) до Светог Саве (Српског). Занимљива ми је била та бројка од седам векова која нас повезује, спаја или раздваја та времена-рекла је за “Вести” Кристина.
Спојила сам та два предања у једну целину и у једном даху све написала. Али требало је све то да се “слегне”и данима је о томе размишљала.
-Значајне су биле информације које сам добијала од професорке српског језика и вероучитеља.То није класична инспирација у смислу “сести и написати” већ је потребно време да се све то осети, јер првенствено ми је емоција изузетно важна у раду.-
За резултате конкурса пре Савиндана сазнала је случајно и како каже имала је осећај као да је прву пут добила награду. Подсетимо, да је на прошлогодишњем конкурсу освојила треће место.
У разговору за успехе каже да -колико се њима треба поносити, с друге стране треба их и потиснути ради даљег стварања-. Додела награда била је у Народној библиотеци Србије и у оквиру програма на пригодној свечаности поред културно-уметничког дела уз беседе о Светом Сави, првонаграђени ученици читали су своје радове.
-На додели посебан утисак на мене су оставили људи који су нам прилазили и говорили своја запажања о радовима.То је већа награда него само признање, јер тек онда схватимо колико смо написали добар рад. Мени су са одушевљењем говорили о раду, чак је било и суза. А добила сам понуду и да се мој рад објави у зборнику-објаснила је наша саговорница.
Награду чине књиге и диплома, а с обзиром да Друштво Свети Сава има подршку Министарства просвете, награђени ученици могу да конкуришу за различите стипендије.
-Задовољна сам што се тиче ове награде и верујем да је подстицај за мој даљи рад и напредак. Добила сам савет да не треба да престанем да пишем и да се увек могу спојити различите професије и писање.
Упитана шта би поручила својим вршњацима наводи да записују своје мисли јер живимо у свету скраћеница, брзог разговора и све мање се негује жива реч. Морамо ширити веру и осврнути се на наше претке да бисмо стигли до врха, закључила је Кристина.
По завршетку средње школе планира да упише студије медицине, а на основу ове награде на републичком такмичењу имаће право да конкурише за градску стипендију.
Кристина у разговору посебно истиче заслуге професорке Валентине Златановић Марковић за успехе ученика. Ово је девета награда коју осваја са ученицима на републичком конкурсу. То је показатељ њеног рада са ученицима који не улаже само у награђене, него и у све остале како би делили мотив светосавља и емоцију.
Важно је рећи и да професор колико може да нас подстакне, толико може и да потисне у нама осећања и креативност. Није битан само формалан рад на часу, јер књижевност је живот и оно о чему ми говоримо. Свако дело је проживљено, кроз речи великих мислилаца, а ми то испољавамо на свој начин. За све то заслужна је професорка Валентина-нагласила је Кристина.
Одломак из награђеног рада Из Свете земље на Свету гору, из живота Светог Саве Освећеног (Јерусалимског) – у живот Светога Саве (Српског), из предања у историју српскога рода и порода. Од Светога Саве Освећеног до нашег Светог Саве – седам векова, од Светога Саве до нас, данас – седам векова. Има чудесне лепоте и тајне у тој симболици бројева! Везаше нас векови и речи, спојише се камен и пустиња, звуци и мириси, слике бедуина који трче за аутобусима и машу ходочасницима на путу за манастир Светога Саве Освећеног. А ја видех дечија насмејана лица, и чух зов далеке молитве у стеновитим келијама мога Светитеља Саве док је боравио на овим просторима. По предању, беху ту српски монаси. Зато и ми долазимо.
Износе чудотворну датулу, биљку која се даје нероткињама. Нека се роди живот! Мисли ми одоше ка виновој лози која расте на гробу Светог Симеона на Хиландару. Како је све на свету повезано Божијом љубављу! Предајем се молитви која спаја небо и земљу. Осећам велику захвалност за ове тренутке среће! Колико има тих невидљивих веза прошлости и будућности!
Осећам топлину, видим пространства, чујем звуке небеских молитава, додирујем бесмртност. На мојим крилима је живот. Уочила сам један пут. Имам само још једну мисао. Тихо се у себи молим – Светитељу оче наш Саво, моли Бога за нас!
Učitavanje komentara...