Брзина коју постижу на тркама је 60 - 70 километара на сат, а скачу и по 20 метара, 3-5 метара увис
Дуња има десет, њен брат Дамјан седам година, а обоје имају исту љубав према мотокросу. Страст према овом спорту развили су из уживања у вожњи квадова, који су били прва возила која су ови будући шампиони савладали. Безрезервну подршку родитеља имају, али док отац Иван који се бавио аутоспортом на такмичењима довикује: „Гас, гас!“, мајка Мила навија уз мајчинско: „Полако, полако...“
Свој први квад Дуња је добила за трећи рођендан и врло брзо било је јасно да је он само први корак у правцу којим сада иде, односно – вози.
-После квадова, мотор је било мало теже возити, али ми се јако допало. Понекад се мало плашим пре него што кренем, али када се то деси, онда само мислим о стази, немам времена за размишљање о другим стварима, каже Дуња којој је љубав према овом спорту појачала и школске амбиције, па је уједно и све бољи ђак. После вожње по ливадама, прешла је на професионалне стазе, а своје прво такмичење нестрпљиво очекује када напуни 11 година. Њен брат Дамјан, са одмеравања умећа у мотокросу, већ је стигао да се враћа са пехарима.
- После квада, почео сам да возим мотор. Лепо је, узбудљиво. Понекад имам трему пред трку, јер ми је важно да будем добар, желим да победим. Сигурно ћу наставити да се бавим мотокросом, каже седмогодишњи Дамјан. За њега и Дуњу, отац Иван који се бавио аутоспортом, увек има корисне савете.
- Дуњу је све то заинтересовало од малих ногу, ишла је са мном у
радионицу, седала у тркачки ауто. Већ за трећи рођендан добила је квад. Брзо га је савладала, а ускоро су га заједнички и развалили, па смо купили већи, од 125 кубика са три брзине. Почела је баш лепо да вози, због чега смо у Горјанима направили стазу са кривинама. Уследиле су свађе - ко ће шта да вози, тако да смо мало затим набавили и мали мотор, на бензин, аутоматик. Тркали су се по ливади, док нисмо чули да је у Ариљу направљена професионална стаза. Дамјан је почео да тренира, а Дуња је пожелела да вози мотор. Тако смо, када је Дуња имала седам, а Дамјан пет година набавили КТМ мотор за трку. Прва Дамјанова трка била је у Чачку, где је био најмлађи такмичар и добио пехар, прича поносни отац.
Ускоро су пронашли и тренера, Бранка Антића, а свој мотор, који ће моћи да вози са пуних 11 година добила је и Дуња. Тада ће мајка Мила која своје будуће шампионе испраћа на трке, имати дуплу бригу. Брзина коју постижу на тркама је 60 - 70 километара на сат, али скачу и по 20 метара, 3-5 метара увис. Опрема штити све, осим кључне кости.
-Морала сам да прихватим, иако ми се није свиђало. Видела сам да имају велику жељу да се такмиче и возе. Одлазак на тренинг није тако страшан као такмичење, тада имам велику трему. Углавном снимим почетни старт и одем у бокс где чекам, а неко ме обавештава: да ли је на стази, да ли је пао, докле је стигао... Некад су боксови близу, тада истрчим да видим има ли га, па када га угледам, вратим се унутра. Једна трка траје 10 минута плус два круга, а мени је то као сат времена. Када се све заврши, мојој срећи нема краја. Док сви на стази вичу: „Гас, гас!“, ја показујем: „Полако, полако...“.
БУДУЋИ ШАМПИОНИ НА СТАЗИ:
[видео wидтх="800" хеигхт="448" мп4="/неwсwп-цонтент/уплоадс/2021/09/видео-33цаа2дебб012д2ц12ф33е67е42б263ф-В.мп4"][/видео]
[видео wидтх="1024" хеигхт="576" мп4="/неwсwп-цонтент/уплоадс/2021/09/видео-7цф395757861дб02еб4477ц1ффб554д3-В.мп4"][/видео]
Učitavanje komentara...