Дрежничанин Игњат Даничић-задужбинар школе и САНУ

У тестаменту из 1923. године Даничић, угледни београдски књижарски трговац оставио је 100.000 динара да се подигне школа у његовом селу Дрежник. Школа је завршена 1925. године, а годину дана касније почела је са радом

Мало је људи у Србији који су сву своју имовину завештали културним и хуманитарним установама за опште добро и напредак државе. Један од тих народних добротвора је и Игњат Даничић, Дрежничан, по рођењу и угледни београдски књижарски трговац.

Игњат Даничић рођен је 20. децембра 1855.године, од оца Вукосава и мајке Живане у селу Дрежник. Породица се сели 1856/57. године у Ужице где је и завршио основну школу. Са 13 година после смрти мајке одлази у Београд на занат у једну београдску књижару.

О животном путу и задужбинарству Игњата Даничића за „Вести“ говори Данило Станојевић, публициста и аутор књиге „Даничићи из Дрежника“ који је истраживао и писао о овом народном добротвору.

- Трновит животни пут Даничића одвео га је у царски Беч где ће провести 12 година као калфа у трговини канцеларијског материјал. У Бечу је испекао занат, створио уштеђевину и трговачке везе да би по повратку у Београд 1882.године отворио трговачку радњу са књижарско-канцеларијским материјалом. Због успешних пословних веза био је је један од увозника тог материјала за Србију.

Из живота Даничића нема много података, међутим бавећи се више од 30 година трговином у Београду стекао је углед успешног књижара, који се бавио и издаваштвом. Објављивао је књиге већином научно-историјске садржине - наводи Станојевић.

Даничић је активно учествовао и у раду Српског Трговачког удружења у Београду, а политички припадао је тадашњој владајућој Напредној странци. Уважаван је у странци, а његова трговачка радња у Битољској 13 у Београду, сада Светогорска улица у близини Трга републике, била је стециште његових политичких истомишљеника. Нема поузданих података да је Даничић у Београду имао више трговачких радњи, али је био најбољи и са великим прометом.

Пред крај свог живота, у лето 1923. године даривао је звоно за ужичку цркву Светог Еванђелисте Марка које је изliveно у ливници „Балкан“ у Београду, што је наведено и на натпису на звону. Није заборавио ни свој родни Дрежник, иако како наводи Станојевић, после одласка у Ужице није више долазио у родно село, али је за изградњу школе завештао тадашњих 100.000 динара.

- Игњат Даничић се није женио и није оставио потомство па је вероватно због болести после 1923.године продао кућу и радњу у београдској Битољској улици што се види из његовог тестамента који је написао 14.маја 1923.године. По овом тестаменту извршио је расподелу и завештао своју имовину у новцу, покућству и државним обвезницама. - рекао је наш саговорник.

У тестаменту је између осталог наведено: "да се из моје имовине 100.000 динара којом сумом да се подигне основна школа у мом родном месту у селу Дрежнику, среза Златиборског, округа Ужичког. Горња сума у сто хиљада динара да се преда г.Мишу Трифуновићу министру просвете, те да се школа озида под његовом контролом, а ако се он из било којих разлога не прими тога посла, онда да се та сума преда "Задужбинском одбору при Министарству Просвете" па да тај одбор настане да се школа озида.

Затим, у тестаменту оставља Фонду Ужичке гимназије и Фонду Ужичких основних школа по 15.000 динара, као и пожешком Фонду 10.000 динара. За Краљевску Српску академију наука у Београду завештао је 30.000 динара.

Даничић је преминуо 25.маја 1924.године у Београду где је и сахрањен.

Краљ Александар Карађорђевић на предлог министра просвете Миша Трифуновића и Државног савета потписао је 15.септембра 1926. године указ о оснивању „Задужбина Игњата Даничића“. Из сачуваних докумената и литературе са легатима одговорно и домаћински се поступало.

На иницијативу дрежничког пароха проте Радосава П.Симића, у приватној кући Новака Николића почела је са радом основна школа. Али подстакнути тестаментом Игњата Даничића у лето 1924.године почела је изградња нове школе која је завршена 15.фебруара 1925.године. Школу је у августу 1926.године освештао епископ битољски Јосиф Цвијовић о чему је прота Симић забележио да је на освећење школе дошло цело село Дрежник и гости из суседних села.Епископ Јосиф Цвијовић упутио је здравицу краљу Александру, захвалио се Дрежничанима на труду и раду око подизања школе, а највећу захвалност и признање одао је покојном Игњату Даничићу јер је његова штедња учинила овако хумано дело у месту рођења подизањем школе.

- Тако је Игњат Даничић постао добротвор бројних организација и установа. Али судећи по архиви Управе београдског гробља нема ни помена где се налази његово гробно место.

Домаћинско располагање задужбинама и фондовима наставило се до рата 1941.године. После ослобођења задужбине и фондови су потпуно замрли, да би Законом о национализацији имовине из 1946 и 1948.године све задужбине и фондови су преведени у друштвену својинум при чему чему се нису имали у виду друштвено корисни циљеви којима су установе намењене, као ни добротворни мотиви њихових оснивача.

Данас у холу Српске академије наука и уметности (САНУ) у Београду међу 72 добротвора ове најзначајније установе уписано је име Игњата Даничића - закључио је Станојевић.

Стара школа, задужбина Игњата Даничића годинама била је руинирана да би Удружење „Митрополит Јосиф Цвијовић“ са председницом Надом Обрадовић и члановима последњих година уложили значајна средства у њено обнављање. У том простору одржавају се културни догађаји које организује ово Удружење.

Ученици сада похађају наставу у школи поред која је издвојено одељењу школе „Ђура Јакшић“ из Равни.