Др Славица Аџић, начелник Службе радиологије Опште болнице Ужице за „Вести“ говори како функционише ова служба и колико је оптерећена, како по клиничким критеријума треба да се одређују термини, али и како су решени проблеми раније заказаних пацијената
Служба радиологије Опште болнице Ужице организована је у три смене и ради заказане прегледе и хитна стања.Ова Служба не стаје и у њој ради 12 радиолога и 35 радиолошких техничара, наводи за „Вести“ др Славица Аџић, начелник Службе радиологије Опште болнице Ужице.
У првој смени се раде амбулантни, као и одељенски пацијенти и то по тачно утврђеном дневном распореду за одељења.Поред тога служба је организована тако да се у сваком тренутку може примити и хитан пацијент,било да је упућен са пријемног или неког одељања наше болнице, али и здравствених установа са региона,тако да ми на сменском нивоу,сваког дана урадимо од 25-30 пацијената.Овде бих истакла да је скенер, односно скенери у нашој служби једина дијагностика тог типа која се ради у државној установи у Златиборском округу, на око 300.000 становника.
Како је решен проблем са заказаним прегледима у периоду док није радила магнетна резонаца?
Магнетна резонанца је прорадила пре месец ипо дана и ми смо дали термине. Међутим, док апарат није радио пацијенти који су били на листи чекања добили су потврде и они су преглед који нису урадили у нашој установи могли да рефундирају преко Фонда здравственог осигурања.Моја обавеза као начелника радиологије била је да осмислим и организујем рад тако да сви пацијенти који нису одрађени буду прегледани у за њих најоптималнијем року-поштујући клиничке критеријуме, док за то време, синхроно дајемо и нове термине, што је огроман посао.
По подацима колико се обави прегледа?
На годишњем нивоу у нашој служби се уради око 2.500 магнета, затим 21.000 регија на скенеру, тако на пример а од 1.јануара до 1.априла 2023. укупно је урађено 7.760 прегледа на скенеру, ултразвука 3.865, рендгена 11.741 преглед. Поправком апарата за магнетну резонанцу стекли су се услови да се у јулу месецу прегледају сви пацијенти из јуна и јула 2023.године, тако да смо ослободили термине у јулу и позвали пацијенти из децембра. Остали слободни термини су октобар и новембар,тако да ће се они ставити на располагање лекарима који могу да упуте пацијента на магнет,уз наше инсистирање да се поштују клинички критеријуми, што би довело до тога да пацијент добије термин за преглед у складу са својом дијагнозом, лечењем и ако је потребно проценом терапијског одговора.На овај начин пацијенти се стављају на листу заказаних.У супротном,термини ће се врло брзо попунити и опет ћемо добити листу чекања,што наравно пацијентима не иде у прилог.
Министарство здравља је прописало правилник о стављању на листу чекања. Овим правилником одређују се врсте здравствених услуга за које се утврђује листа чекања, критеријуми и стандардизоване мере за процену здравственог стања пацијента и стављање на листу чекања, као и најдуже време чекања за здравствене услуге.По степену приоритета пацијент може бити стављен на листу и чекати преглед најдуже до 3, до 6 и до 12 месеци. Као што сам рекла правилником су утврђене врсте здравствених услуга за које се утврђује листа чекања, а за моју службу од великог су значаја критеријуми за компјутеризовану томографију/скенер и магнетну резонанцу. Мој задатак је да организујем рад службе и дам термине, у складу са бројем лекара извршиоца и наравно уз предуслов да дијагностички апарати раде. Поштовањем ових критеријума имали би смо домаћинско газдовање терминима и као крајњи исход листу заказаних пацијената, а не најчешће огромну листу чекања.
Колико термина имају онколошки пацијенти?
Онколошки пацијенти су упућени на нашу службу због различитих врста здравствених услуга. Долазе на скенер, магнет, радиолошку дијагностику, као и ултразвучне прегледе.Наш рад је организиован радом у другој смени за онколошке пацијенте и то 6 дневно, што на месечном нивоу, уз рад и суботом износи око 140 пацијената. С обзиром да су наше здравствене услуге њима неопходне у различитим фазама болести, тако се и организујемо. Највећи број пацијената долази на иницијалну дијагностику и на дијагностику у току примања хемиотерапије, како би се проценио терпијски одговор и потом донела одлука о даљем току лечењу.Овакав начин рада сам увела још 2012 године када то у Србији нико није радио,чиме смо успели да овако тешким пацијентима омогућимо преглед у право време и на тај начин њихов пут до излечења учинимо извеснијим и лакшим.
Србија је по оболевању од рака на 18. а по смртности на другом месту у Европи. То јасно указује на неопходност већег ангажовања на превентиви и раном откривању рака, што Република Србија и чини увођењем организованих скрининг програма.Рак дојке је трећи најчешћи узрок смрти међу женама старијим од 45 година и дијагностикује се код сваке 12. жене.Код 70 одсто новооткривених случајева рака дојке су промене веће од 2 цм, што као крајњи исход значи да у нашој земљи сваке године умре више од 2000 жена.
У нашој установи мамограф ради и важно је рећи да поред клиничких мамографија/опортуног скрининга, радимо и скрининг мамографије. Носилац организованог скрининга је примарна здравствена заштита односно Дом здравља.Националним програмом за скрининг рака дојке прецизиран је протокол ,који подразумева постојање три читача/обучена радиолога.Тумачење мамографских снимака је двоструко и врше га два независна обучена радиолога. Уколико постоји супротно мишљење код првог и другог читача, ја као супервизор за скрининг рака дојке за Златиборски округ одређујем на коју даљу дијагностичку процедуру жена треба да се упути. Да појасним скрининг представља препознавање до тада неоткривене болести, коришћењем скрининг теста у привидно здравој, тј. асимптоматској циљној популацији, а то су здраве жене животне доби од 50 до 69 година. Организовани скрининг се ради у циклусима на две године .За успешност скрининга неопходна је јасно дефинисана одговорност појединаца у свакој фази и квалитетна сарадња свих актера - од домова здравља, преко здравствених установа секундарног и терцијарног нивоа, до Министарства здравља.
Које су новине у раду?
Сада када је магнет поново у функцији важно је поштовати клиничке критеријуме и одговорно користити расположиве термине.На тај начин једини магнет у државној здравственој установи Златиборског округа може бити од користи пацијентима, како нашег,тако и Моравичког округа.
Шта бисте издвојили за наредни период?
Под условом да дијагностички апарати раде, да се поштују клинички критеријуми и одговорно користе расположиви термини,као и уз предуслов да лекари неће одлазити на пример из моје службе, радиологија и поред огромног и захтевног обима посла, може да ради.То би значило да ће онда у наредних шест месеци бити термина за све дијагностичке модалитете. Моја жеља, као радиолога и топла препорука, је да се на дијагностичке процедуре везане за јонизујуће зрачење пацијенти упућују из заиста оправданих медицинских разлога, а да нама лекарима магнетна резонанца буде од користи у стањима када смо исцрпели све друге дијагностичке процедуре. Нажалост, неретко нам долазе пацијенти којима је прва дијагностика управо преглед на мегнетној резонаци- из неоправданих медицинских разлога, чиме се нама отежава рад, а апарат се услед преоптерећености неминовно често квари.
Деца никада, док сам ја начелник у овој Служби, нису била, нити ће бити на листи чекања. Такав је случај и са онколошким пацијентима и за њих сваког месеца има око 140 термина за скенер, што значи да су они на листи заказаних пацијената и да не постоји листа чекања.
НЕ ТРЕБА МАГНЕТНА ДА БУДЕ ПРВА ДИЈАГНОСТИКА
Не треба да нам прва дијагностика буде магнет, већ да у алгоритму прегледа,од једноставнијих ка сложенијим-буде последња, при чему је неопходно да постоје оправдани медицински разлози за преглед и да су исцрпљене све претходне дијагностичке процедуре.Ово све потенцира податак да је магнет у нашој служби инсталиран давне 2008 године.
Učitavanje komentara...