Потпредседник Демократске странке, проф.др Бранимир Јованчићевић каже да "није сигуран да ће грађани и јавност Ужица дозволити да у будућности "Дубоко" остане депонија регионалног типа због лошег искуства, лошег рада и вођења депоније".
- Дошли смо у ситуацију да су грађани изгубили поверење. Мишљења сам да ће депонија "Дубоко" у будућности развијати као ужичка, локална депонија и мислим да је за Ужице и Ужичане то боље решење – наводи др Јованчићевић који подсећа и на поруке организатора ужичких протеста и захтев да се прекине одлагање смећа из других градова и општина на депонују "Дубоко".
Јованчићевић који је професор хемије на Хемијском факултету у Београду објашњава и зашто је на депонији током пролећа долазило до пожара, а да га није било током летњих врућина када се температура ближила четрдесетом подеоку Целзијусове скале. Наводи да су с пролећа "температуре биле ниже, али да је зато метана на депонији било много више што је узроковало пожар са геохемијске тачке гледишта, а разлог зашто је пожар било тешко угасити јесте што је стално произвођена нова и нова количина метана".
- У питању је интересантан геохемијски феномен. У току марта и априла било је доста падавина, била је влажна земља и отпад је био влажан и то су идеални услови за развој микроорганизама и за њихово дејтво. У таквим условима микроорганизми су од комуналног отпада произвели много већу количину метана који је горео и који је "кривац" за све што се два месеца дешавало на депонији. У току лета температуре јесу високе и на први поглед услови за стварање пожара били су "јачи" али у таквим условима микроорганизми готово да не делују, нема влаге и мањи је ризик од производње метана – објашњава проф.др Јованчићевић.
Закључује да је проблем депоније "Дубоко" миноран у односу на проблеме у заштити животне средине у пројекту експлоатације рудника јадарита.
- И у случају стопроцентрне користи државе од експлоатације јадарита поставља се питање да ли треба ући у овај процес, или минерал треба чувати за нека будућа времена, а камоли га дати да то раде неке стране фирме – наводи потпредседник ДС-а Јованчићевић. Производња литијум карбоната из јадарита по њему носи хемијске ризике и да је и сам транспорт сумпорне киселина по себи акцидентан, јер се зна колико је то агресивна киселина, а у пројекту "Јадар" ради се о тонским количинама на дневном нивоу. Додаје да је ризик и депоновање јаловишта, заштита од процедних вода и ситуација јаких киша и поплава какву смо имали у руднику лигнита у Лазаревцу, јер оне могу да "понесу" тешке метале међу којима на првом месту арсен. Такође сматра да ће коришћење и алувијалне воде на 500-600 метара дубине као рудне угрожавати алувијалне воде реке Дрине, Саве, Дунава и Велике Мораве.
Učitavanje komentara...