Произвођач је дрвене кухињске галантерије. Варјаче, оклагије, подметачи, даске за сечење, дрвена постоља и други предмети део су кухињског царства сваке домаћице. А у „Домаћој радиности“ кажу да су до сада произвели по варјачу за сваког Србина – баш сваког!
Производња „Домаће радиности“ смештена је на граници између Луновог Села и Тврдића и постоји 32 године. Власник је Ужичанин Драган Бабић, по струци машинац, који је некада радио у ГП „Златибор“ на одржавању машина. Деведесет трећа и све недаће које је са собом донела биле су прекретница и за овог предузетника.
– Егзистенција угрожена, хиперинфлација све појела, а требало је од нечега да се живи... Брат је тада завршио факултет, дошао у Ужице и долази комшија да нам понуди посао са плаћањем одмах. У питању су биле варјаче, али је требало направити машине. И тако крећемо из гараже у Глуваћима, од машине са једним мотором који је остао од покојног оца и другим позајмљеним мотором, а касније правимо прву радионицу од педесет квадрата. Луново Село се касније показало као најбољи избор локације за производњу кухињске дрвене галантерије – сећа се Бабић почетака, које је обележила производња варјача које су вековима незаменљиве за спремање хране на овим просторима.
– Са сином Јованом који је тада имао годину дана и супругом Славицом дошао сам пре три деценије да видим плац у Луновом Селу за фирму и све ми се одмах допало. Обезбеђена струја, вода, пут да може прићи камион… Јован жели да настави породични бизнис и шалимо се да је од старта у њему. Нисмо га форсирали и њему смо препустили одлуку. Све што смо радили супруга и ја, радили смо због нас, а супер је уколико га дете настави – прича Бабић, који је љубав према машинама пренео и на другог сина Марка.
„Домаћа радиност“ данас највише сарађује са велетрговинама које снабдевају домаће тржиште, али и са неколико трговина које снабдевају БиХ, Хрватску, Србију, Црну Гору, Македонију, али и Немачку и Француску.
Питамо колико је тешко издржати кинеску конкуренцију и како се позиционирати на тржишту?
– Код Кинеза трговци морају да наруче од сто хиљада до милион комада. „Домаћа радиност“ је у међупростору и трговине код нас могу да наруче и 500 и 1000 и 5000 комада неког предмета из дрвне галантерије за домаћинство. Ни на Западу више нису могуће милионске наруџбине – прича Бабић и истиче да на Западу постоје људи који желе да имају печат на неком производу, па и више да га плате уколико производи имају шаре које су дело природе, само да не буде униформан као код огромних наруџбина, где су и први и милионити предмет исти.
Први производ који је направио била је варјача и у шали додаје да су је у његовом предузећу направили „за сваког Србина по једну“. Последњих година смањили су производњу и број запослених. Раније су годишње производили 200–300 хиљада комада и пласирали их великим ланцима. Схватили су да решење није у хиперпродукцији и направили рачуницу која их задовољава у пословању. Последњих година дашчице за сечење из „Домаће радиности“ имају добру прођу на тржишту.
– У нашој производњи најприсутнија је бела буква – око 70 одсто, затим трешњево дрво 20 одсто и орах око 10 одсто. Дрво је технолошки погодан и природан материјал – објашњава Бабић и наводи да истраживања показују да се на дрвеним даскама за сечење хране мање скупља бактерија у односу на пластичне, због антисептичких својстава дрвета. И савет за одржавање – дрвену дашчицу је довољно посути сољу, опрати млаком водом и добро осушити.
Истиче да су кроз дрвене предмете људи у вези са околином и да посебно воле шаре које је створила природа, а да је за добру продају најважнија препорука.
– Најбоља препорука је задовољство купца и сигурно је важнија од интернет продаје. Поверење се мора оправдати, важни су квалитет и рокови испоруке, али препорука продаје производ и са пласманом нема великих проблема – каже овај скромни породичан човек који је све стекао својим радом, ценећи лепоту дрвета и имајући визију како ће његова фирма изгледати за пет и за тридесет година.
Доломити
Планинарење је Бабићева велика љубав и члан је Планинарског друштва „Рујно“. Шуме у близини Глуваћа и Мариног брега, као и за осталу децу из овог краја, биле су и за њега место игре и дружења.
– Од малих ногу сам заволео шетњу шумом и као предузетник увидео колико ми планинарење пружа одмор и рекреацију, и зато је викенд резервисан за ове активности. Са супругом сигурно успевам да остварим по два месеца годишњег одмора, од кога највећи део иде на планинарење. Било да су у питању једнодневне или дводневне планинарске акције – открили смо читав један нови свет људи, опуштеног понашања, дружења... Планинарењем се посао и део личних ствари остави код куће...
Планинарењем је обишао цео Балкан, био на врховима Бугарске, Шар планине, Црне Горе, БиХ, Словеније, а Златибор је увек невероватан.
– Италијански Доломити су „за сада“ непревазиђени и можда број један у свету за планинарење. Бог им је дао екстремне разлике у висини и велике долине. Са Доломита се пружа предиван поглед на долине и невероватан је осећај простора – прича о својој великој љубави планинарењу власник „Домаће радиности“ из Лужничке долине.
Učitavanje komentara...